Proizvođači automobila, uključujući VW i Volvo, revidiraju svoje planove vezane za stavljanje naspram Tesle i rivala iz Kine.
Evropa pokušava da kupuje vreme u trci električnih automobila, dok se proizvođači u regionu muče s tranzicijom a političari postaju sve oprezniji da ne bi podstakli frustracije birača.
Razlozi neuspeha su dvostruke prirode: ne postoji dovoljno pristupačnih modela da bi se ciljna grupa proširila s ranijih korisnika i onih s dubljim džepom, dok su vlade u isto vreme smanjile podsticaje i subvencije za prodaju elektromobila, što je dodatno smanjilo interesovanje kupaca.
Rezultat se ogleda u oštrom padu prodaje.
U julu su isporuke električnih vozila na baterije oslabile za više od 10 odsto širom regiona, uglavnom zbog pada od 37 odsto u Nemačkoj, najvećem evropskom tržištu. Razvoj situacije je zatekao proizvođače nespremnim i doveo do neusklađenosti između investicionih planova i tržišne realnosti.
Strateške promene rizikuju vraćanje Evrope u globalnu bitku za budućnost automobilske industrije. Iako bi taj put mogao biti prepun prepreka, postoji širok konsenzus da lični transport treba da napravi otklon od fosilnih goriva, kako bi se zaustavili najgori efekti klimatskih promena.
„U Evropi sve brže gubimo prednosti u pogledu troškova“, rekao je Ferdinand Dudenhofer, direktor CAR-Centra za automobilsko istraživanje u Bohumu. „Efekat će biti da će Kina nastaviti da širi svoje prirodne konkurentske prednosti u oblasti električnih vozila, dok će strukture troškova u Evropi nastaviti da zaostaju.“
Do usporavanja potražnje za električnim vozilima dolazi nakon što je automobilsko tržište u regionu i dalje za skoro petinu ispod nivoa pre pandemije, smanjujući profitabilnost i u oblasti konvencionalnih vozila. Pošto evropsko tržište pokazuje znake da je prevazišlo svoj vrhunac, Volkswagen se kreće ka kursu konfronatacije sa sindikatima. Rukovodioci su ove nedelje istakli da zbog pada prodaje kompanija ime dve fabrike „viška“.
Volvo je 4. septembra odustao od plana prodaje isključivo električnih automobila do 2030., nakon razočaravajuće potražnje za svojom linijom električnih vozila. Švedski proizvođač, koji je u vlasništvu kineskog Geelyja, sada ima za cilj da „plug-in“ hibridni i BEV modeli čine najmanje 90 osto njegove prodaje na kraju decenije.
VW i Volvo su među poslednjim koji su promenili kurs. Mercedes-Benz je takođe izrazio zabrinutost zbog tempa razvoja tržišta. Nakon što je prvobitno obećao da će biti čisto električni proizvođač do 2030., generalni direktor štutgartske kompanije, Ola Kelenijus, rekao je na sastanku akcionara u maju da će kompanija verovatno ponuditi modele motora s unutrašnjim sagorevanjem i u sledećoj deceniji, napominjući da bi „transformacija mogla potrajati duže nego što se očekivalo“.
Evropski proizvođači su imali teškoća da proizvedu električni automobil za masovno tržište. Vrhunski modeli kao što su Porsche Taycan i BMW i7 od preko 100.000 evra namenjeni su elitnim potrošačima, ali su jeftine alternative i dalje veoma retke.
Električna verzija Fiata 500, tradicionalnog simbola pristupačne mobilnosti, košta skoro 35.000 evra, dvostruko više od pandana s motorom s unutrašnjim sagorevanjem.
„Kada su postavljali ciljeve vezane za električna vozila, proizvođači automobila nisu dovoljno u obzir uzeli koje bi cene ljudi bili spremni da plate za električna vozila i nisu dovoljno osigurali njihovu profitabilnost“, rekao je Volfgang Bernhart, viši partner konsultantske kuće Roland Berger, napominjući da bi zabrane prodaje novih automobila s motorima SUS mogle biti povučene.
Kineski proizvođači automobila u velikoj meri profitiraju na sporoj tranziciji u Evropi, forsirajući ofanzivu elektromobila po konkurentnim cenama, kao što je BYD Dolphin od 33.000 evra, u poređenju s VW ID3, koji startuje od 37.000 evra.
VW se obavezao da će predstaviti jeftin električni automobil, ali visoki troškovi proizvodnje predstavljaju prepreku.
Cene su poslednjih meseci postale još važnije. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine, doprinela je talasu inflacije, koji je uništio kućne budžete i mnogima van domašaja stavio nova vozila. Povećanje kamatnih stopa dodatno je povećalo troškove finansiranja vozila, podižući letvicu za potrošače.
Vlade su takođe preduzele korake da bi se došlo do najbržeg puta ka čisto električnoj mobilnosti. Nemački zvaničnici su prošle godine uspešno izgurali izuzimanje takozvanih e-goriva iz planirane zabrane prodaje novih automobila s motorima SUS od 2035.
Pozivajući se na nelojalnu konkurenciju iz Kine, blok je ranije ove godine uveo kaznene tarife na uvoz električnih vozila proizvedenih u Kini.
Čini se da je odustajanje od ambicioznih klimatskih planova već u toku. Evropski plan o zabrani prodaje konvencionalnih automobila bi mogao da bude revidiran 2026., a diskusije iza zavese između predstavnika industrije i vlade, intenzivirane su poslednjih meseci, jer proizvođači automobila žele da im se olakša situacija.
„Prelazak na električnu mobilnost predstavlja ogroman izazov za nemačke proizvođače automobila“, rekao je Rajnhard Houben, predsednik odbora za ekonomiju u donjem domu nemačkog parlamenta i član Slobodnih demokrata koji su u vladajućoj koaliciji. „U retrospektivi, Volkswagen je prebrzo napustio motore s unutrašnjim sagorevanjem. Ova greška sada mora da se ispravi, čak i ako dolazi uz visoku cenu.“
Predvođeni VW-om, evropski proizvođači automobila agresivno su forsirali baterijski pogonjene modele kako bi zadovoljili standarde vezane za emisiju izduvnih gasova, kao i da bi zatvorili jaz u odnosu na Teslu.
Američka kompanija je uživala u ranom vođstvu na planu EV tehnologije, što je dovelo do toga da vredi 12 puta više od najvećeg evropskog proizvođača automobila.
Populistički pokreti širom Evrope, uhvatili su se za ekonomske teškoće kako bi posejali nezadovoljstvo u vezi s klimatskom politikom. U Nemačkoj je bila široko rasprostranjena reakcija na reformu grejanja, ali automobilska tema je mnogo emocionalnija za zemlju koja na neograničene brzine na auto-putu gleda kao na građansko pravo.
Desničarske stranke u zemljama poput Italije i Francuske, takođe su sve kritičnije prema klimatskoj regulativi, za koju tvrde da štete porodicama radničke klase.
Evropski političari su osetljiviji na zabrinutost oko otpuštanja radnih mesta, a automobilska industrija u regionu nastavila je da podržava fabrike s visokim troškovima nakon globalne finansijske krize.
„Političari moraju da obezbede rešenja, kako bi normalna domaćinstva s normalnim prihodima, mogla da priuše električni automobil“, rekao je Torsten Greger, pregovarač iz nemačkog industrijskog sindikata IG Metall.
