Hondino novo postrojenje moglo bi da dovede do proboja u oblasti automobilskih baterija u čvrstom stanju.
To bi na kraju dovelo do isporučivanja jedinica na tržište, koje pružaju dvostruko duži domet u odnosu na trenutne elektromobile.
Honda planira da proizvodi SSB (Solid-State-Batteries) koje bi mogle da obezbede domet do 1000 kilometara uz jedno punjenje, što je više nego dvostruko duže u odnosu na neki tržišni prosek trenutno, saopštila je japanska kompanija prošlog meseca.
Ako se taj cilj postigne, to bi bio veliki korak u prevazilaženju „anksioznosti izazvane ograničenim dometom“, što je glavna barijera za šire usvajanje električnih automobila.
U novembru, Honda je predstavila demonstracionu proizvodnu liniju za buduće baterije, koje japanski proizvođač planira da integriše u svoja električna vozila za masovno tržište u drugoj polovini decenije.
„Baterije s čvrstim elektrolitima predstavljaju inovativnu tehnologiju koja će promeniti pravila igre u ovoj EV eri“, rekao je Keiđi Ocu, predsednik i predstavnik Hondinog sektora istraživanja i razvoja.
Očekuje se da će ove baterije biti 50 odsto manje, 35 odsto lakše i 25 odsto jeftinije za izradu od tečnih litijum-jonskih baterija, koje se nalaze u aktuelnim električnim vozilima. Međutim, glavna prepreka kada je reč o tehnologiji čvrstih baterija koje je Honda do sada kreirala je to što su premale da bi se koristile za potrebe nekog vozila. Cilj novog objekta je da reši taj problem.
Jasan put prema napred
SSB se oslanjaju na čvrste elektrolite, supstancu koja omogućava protok jona kroz njih, ali ne i elektrona. Elektroliti omogućavaju pozitivno naelektrisanim jonima da putuju između dva kraja ćelije baterije, obeležena pozitivnim i negativnim elektrodama – katodama i anodama. Dok to rade, negativno naelektisani elektroni se povlače s anode na katodu preko spoljašnjeg kola, da bi generisali naelektrisanje. Čvrste baterije zamenjuju tečni elektrolit, obično zasnovan na litijumskom jedinjenju u vidu polimernog gela ili tečnosti.
Baterije u čvrstom stanju raspolažu većom energetskom gustinom u odnosu na ekvivalentne jedinice s tečnim elektrolitima. Razlog je taj što su potonjim potrebne anode za skladištenje i kontrolu protoka jona unutar elektrolita baterije. Čvrste jedinice umesto toga mogu da koriste čistu litijum-metalnu anodu, koja je energetski gušća, tako da može da skladišti više jona u istoj količini ili čsk manjem prostoru od grafitne anode.
Štaviše, čvrste komponente ne moraju da imaju pažljivu kontrolu temperature, što su sistemi koji su standardni kod litijum-jonskih baterija. SSB su takođe sigurnije, jer mogu izbaciti razređivače poput etilen karbonata, koji se obično koristi za tečne elektrolite, koji se mogu zapaliti ako se ćelija ošteti.
Iako baterije u čvrstom stanju nisu novo otkriće, tek treba da se proizvedu u veličini i obimu neophodnim za upotrebu u električnim vozilima. Ne samo da su skuplje za proizvodnju od litijum-jonskih jedinica, već ih tehnički izazovi i dalje sprečavaju da budu dovoljno pouzdane za potrebe električnih automobila.
Najveći problem ogleda se u krhkosti keramičkog separatora, koji se koristi da se anoda i katoda ne dodiruju i može vremenom početi da puca usled širenja i skupljanja izazvanog hemijskim reakcijama. Ako se to dogodi separatoru, koji je takođe čvrsti elektrolit, može doći do kratkog spoja između elektroda i uzrokovati kvar baterije.
Drugi problem je što su elektroliti u čvrstim baterijama napravljeni od polimera, koji ne dozvoljavaju protok jona između elektroda tako lako kao u tečnom elektrolitu, čime se ograničavaju performanse baterije. Tokom vremena, elektrode u baterijama u čvrstom stanju, zasnovane na litijumu, mogu postati obložene šiljastim naslagama litijuma, poznatim kao „dendriti“, koji mogu probiti elektrolit uzrokujući kratki spoj u baterijama.
Honda još nije prevazišla ove izazove ali je na dobrom putu, o čemu smo već pisali.
Japanska kompanija ima za cilj da svoje SSB jedinice počne da primenjuje u serijskim automobilima do 2030. Do 2040., Honda želi da njeni elektromobili raspolažu dometom od čak 1250 kilometara.
Ako se ovi ciljevi ostvare, mogli bi značajno da ubrzaju odlazak konvencionalnih vozila u prošlost.
