Nemački tandem namerava da produži životni ciklus aktuelnih automobila pogonjenih motorima s unutrašnjim sagorevanjem u Evropi.
Volkswagen je zabeležio pad prodaje električnih automobila u 2024. od 2,7 odsto, dok je „minus“ Audija još veći – 7,8 odsto. Potražnja za modelima s nultom emisijom VW grupacije generalno je opala za 3,4 odsto, što dokazuje da tranzicija ka čisto električnom prevozu neće biti laka.
Po novom izveštaju, ove dve nemačke marke će uložiti veća sredstva u aktuelne modele s unutrašnjim sagorevanjem. Na taj način, produžiće se životni ciklus automobila s konvencionalnim pogonom.
Po nekoliko insajdera koje je citirao nemački Handelsblatt, VW i Audi nameravaju da odlože ostvarivanje EV ciljeva u Evropi. Marka iz Volfsburga planirala je da postane čisto električna do 2033., ali to više nije slučaj. Što se premijum brenda iz Ingolštata tiče, u suštini važi ista priča.
Audi je saopštio da će ostati „fleksibilan“, po rečima šefa Gernota Delnera. Kada je o VW-u reč, Kaj Grinic, direktor tehničkog razvoja, ne isključuje mogućnost zadržavanja Golfa Mk8 u prodaji do sredine sledeće dekade. Čisto električni Mk9 svakako pristiže pre isteka ove decenije, tako da u Volfsburgu ne odbacuju paralelnu prodaju dve generacije Golfa u periodu od nekoliko godina.
Odluka vezana za dalja ulaganja u modele s motorima SUS, očekuje se da će biti donesena početkom marta, piše Handelsblatt. Ako se VW i Audi posvete benzinski pogonjenim automobilima, logika nam govori da će se isto desiti i sa sestrinskim markama u vidu Škode i Cupre. Međutim, ako se s druge strane EU bude čvrsto držala svog plana da prisili proizvođače automobila da od 2035. prodaju isključivo čisto električna vozila, nemački konglomerat će prosto morati da se povinuje tome.
Još jedan brend iz grupacije, Porsche, revidirao je svoju strategiju, upravo zbog slabije potražnje za električnim modelima. Prošle godine, broj isporuka Taycana pao je za 49 odsto, ali je zato druga generacija Macana prodata u preko 18.000 primeraka 2024., u svojoj prvoj godini na tržištu. Ipak, bez obzira na to, u Cufenhauzenu planiraju da zadrže motore SUS u doglednoj budućnosti, i to kod modela koji su prvobitno zamišljeni kao čisto električni.
Ideći više u okviru hijerarhije VW grupacije, Bentley je odložio lansiranje svog prvog elektromobila na godinu dana, s 2025. na 2026. Marka iz Krua je nameravala da napusti benzinsku tehnologiju do 2030., ali se rok pomerio na 2035.
U sličnom stilu, Lamborghini, koji je po prodaji nadmašio Bentley po prvi put prošle godine, takođe je odložio lansiranje svog prvog čisto električnog modela. Lanzador četvorosed stupiće na scenu 2029. umesto 2028. Otprilike u isto vreme, biće lansirana druga generacija Urusa, koja će takođe biti čisto električna. Međutim, to ne znači da se „razjareni bik“ odriče benzinskih motora. V12 Revuelto i V8 Temerario, nastaviće priču ranih 2030-ih.
Bugatti Rimac, čiji je najveći akcionar u Rimac Group (s 55 odsto udela), zajedno s Porscheom (45 odsto udela), svoj prvi elektromobil neće lansirati ove dekade. Prethodna matična kompanija, VW grupacija, želela je da zameni Chiron s W16 motorom čisto električnim modelom, ali su se planovi promeni kada su Rimac i Porsche postali oni koji donose odluke.
Trebalo bi da pojasnimo da EU neće neće nedvosmisleno zabraniti motore s unutrašnjim sagorevanjem 2035. Regulativa zabranjuje emisiju štetnih gasova, što otvara vrata za motore SUS koji kao gorivo koriste sintetička goriva i vodonik. Međutim, male su šanse da ova dva alternativna goriva mogu da zamene benzin do sredine naredne dekade.
Ako potražnja za elektromobilima ne ubrza u narednim godinama, proizvođači automobila će morati da izvrše veći pritisak ne Evropsku uniju da odloži zabranu. Tržišni udeo električnih automobila u 2024. je pao za jedan odsto na 13,6 procenata, po podacima ACEA-e.
Šta god da se desi u Evropi, to će imati globalan uticaj, budući da mnogi od najvećih svetskih igrača u automobilskoj industriji dolaze sa Starog kontinenta.
