Prvobitni plan je bio da Audi postane čisto električna marka do 2033., ali je u međuvremenu došlo do pojačanja „fleksibilnosti“.
Jedan po jedan, proizvođači automobila revidiraju ambiciozne ciljeve vezane za električne automobile, najavljene pre nekoliko godina.
Audi je poslednji koji je priznao da bi prodaja automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem mogla da se nastavi i nakon ranije zakazanog roka. Tokom 2021., kompanija „četiri prstena“ obećala je da će u potpunosti preći na vozila na čisto električni pogon do 2033., ali sada razmatra da zadrži konvencionalna vozila nešto duže u ponudi.
U intervjuu datom za Top Gear, šef Audija Gernot Delner, naglasio je da nemačka premijum marka mora da ostane „fleksibilna“. On je ovu izjavu dao u kontekstu potencijalne odluke Evropske unije da odloži primenu zabrane prodaje novih automobila koji emituju štetne gasove do 2035. Međutim, generalni direktor marke iz Ingolštata, koji takođe vodi i odeljenje tehničkog razvoja, dodao je da su električna vozila jedini način da se ide na duge staze.
„Zakonodavstvo sada kaže da automobil mora biti biti s nultom emisijom na lokalnom nivou, a čak ni e-goriva tu ne pomažu, jer nisu lokalno ugljenično neutralna. Ako mi kao čovečanstvo verujemo da nam je potrebna promena na planu ugljen-dioksida, a krajnje vreme je za to, dovoljno je da se osvrnemo oko sebe, jedini način predstavljaju baterijski pogonjena vozila. Pariski sporazum kaže da ćemo morati da ostvarimo ugljeničnu neutralnost do 2050.“
U međuvremenu, Audi fokus više stavlja na „plug-in“ hibridnu ponudu. Svi budući automobili s benzinskim motorima će uključivati PHEV opciju. Delner je priznao da će ovi delimično elektrifikovani pogonski sklopovi ostati u ponudi duže nego što je planirano, jer prelazak na elektromobile ne napreduje tako brzo kao što se prvobitno očekivalo.
Marka ispod istog korporativnog krova VW grupacije, Porsche, izrazio je slične stavove pre nekoliko dana. Prepoznao je da prelazak na električna vozila traje duže nego što je predviđeno. U Cufenhauzenu se drže svog cilja da električni automobili čine više od 80 odsto prodaje do kraja decenije, ali sada priznaju da će to zavisiti od potražnje kupaca. Imajući to na umu, Cayenne će zadržati svoj veliki V8 motor nakon 2030.
Ostajući u VW grupaciji, Bentley je želeo da obustavi proizvodnju benzinski pogonjenih automobila do 2030., ali to se neće desiti. Novi cilj je 2033. Pored toga, prvi elektromobil kompanije neće biti lansiran 2025., budući da je njegov dolazak pomeren za godinu dana zbog „zabrinutosti u vezi s platformom“ i problema sa softverom.
Prošle nedelje, Audijev rival Volvo, takođe je nagovestio da bi motori s unutrašnjim sagorevanjem mogli da ostanu u ponudi i u sledećoj deceniji. To je uprkos cilju marke, najavljenom 2021., da postane čisto električna do 2030. Švedska marka i dalje planira da u ponudi ima čisto električnu gamu za šest godina, ali neravnomerno usvajanje električnih vozila širom sveta može zahtevati promeu planova. Da bi igrao na sigurno, šef kompanije, Džim Rouen, najavio je da će se i dalje ulagati u blage hibride i „plug-in“ hibride.
Govoreći o konkurentima, Mercedes je prvobitno imao za cilj da PHEV i EV vozila čine 50 odsto njegove godišnje prodaje do 2025. Međutim, nakon preispitivanja realnosti, novi cilj je prilagođen kako bi se ovaj cilj postigao do kraja decenije. Automobile s trokrakom zvezdom nastaviće da pokreću benzinski motori „do 2030-ih“. Ranije je kompanija predviđala da će biti čisto električna do 2030. „gde to dozvoljavaju tržišni uslovi“.
Van premijum segmenta, Ford Europe će napustiti motore SUS nakon ove decenije. Namera je bila da se od 2030. prodaju samo električni putnički automobili, ali je Marin Đaja, izvršni direktor odeljenja za elektrifikaciju Modela E „plavog ovala“, priznao da je to bilo „previše ambiciozno“.
Audijev mejnstrim sestrinski brend, Volkswagen, ne isključuje zadržavanje aktuelne generacije Golfa s konvencionalnim pogonom u ponudi sve dok EU ne zabrani prodaju novih automobila koji proizvode emisiju štetnih gasova. Kao što smo već pisali na tu temu, to bi bilo za deset godina, pod uslovom da zakonodavstvo ostane nepromenjeno do 2035. Golf devete generacije će biti čisto električni, ali će u prodaju biti pušten krajem ove dekade, što znači da će koegzistirati s tradicionalnim Mk8 nekoliko godina.
Toyota, najveći svetski proizvođač automobila, čak i ne veruje u potpuni prelazak na EV. Pre nekoliko meseci, predsednik japanskog koncerna, Akio Tojoda, rekao je da električna vozila nikada neće preći 30 odsto tržišnog udela. On smatra da će „konvencionalni agregati sigurno ostati prisutni“, zbog čega je u pripremi nova porodica rednih četvorocilindraša. Toyota se nedavno udružila s Mazdom i Subaruom, kako bi izrazila svoju dugoročnu posvećenost SUS tehnologiji, s fokusom na hibride i ugljenično neutralna goriva.
Ovo su izazovna vremena za proizvođače automobila, verovatno najteža do sada. S jedne strane, stroži propisi guraju kompanije da investiraju u električna vozila, kako bi smanjile flotnu emisiju i izbegle velike kazne. S druge strane, električni automobili su i dalje znatno skuplji a infrastruktura za punjenje još uvek nedostaje.
Kao rezultat toga, mnogi ljudi se ili drže svojih benzinskih automobila ili kupuju nove. Ako su elektromobili zaista budućnost, onda je SUS tehnologija nužno zlo za njihovo finansiranje. Trenutno ne možemo imati jedno bez drugog.
