Ulaskom takmičara u zatvoreno parkište u glavnom gardu Čilea završen je 35. Dakar, najteže planterano takmičenje na dva i četiri točka, kojese petu godinu zaredom organizuje u Južnoj Americi. Gabor Sagmajster predstavnik Srbije na motociklu za sada se nalazi na 61. mestu u generalnom plasmanu, a kada organizator tokom noći odradi sve provere, znaće se i tačan plasman, svih učesnika. Do ciljne rampe u Santjago de Čileu stigli su samo najbolji i najizdržljiviji, a jedan od njih svakako je i naš Gabi Bejbe.
U ukupnom skoru Sagmajster za sada „protiv“ Dakara ima četiri ciljne rampe, jedno odustajanja i jedno otkazivanje takmičenja. Rezultat više nego vredan hvale, a sam Gabor zna koliko je truda i napora uložio da bi stigao do cilja. Na maratonskim takmičenjima kada niste član fabričkog tima, već učestvujete kao privatnik, defeinitvno je uspeh završiti takmičenje u komadu.
– Jako sam ponosan na sebe. Mislim da sam 61. u generalnom plasmanu motociklista, jer tako je stajalo na oglasnoj tabli kada sam izlazio iz zatvorenog parkišta, gde sam ostavio takmičarsku spravu. Ako bude i nekih promena, ne mislim da će biti značajne, koje mesto ispod ili iznad pomenutog. Važno je da sam završio Dakar bez ozleda i većih problema. Sada idem pravo u hotel da se okupam i obrijem, jer se nisam brijao 15 dana, zato što je to baksuz. Koliko sam primetio i drugi takmičari isto rade – prvi je komentar Sagmajstera, putem telefona, dok se vozio taksijem do hotela.
Na 35. Dakaru konkurencija je bila jaka kao nikada do sada, od kako se vozi na južoj hemisferi. Kašnjenje od 11 sati u odnosu na pobednika u konkurenciji motociklista, mnogi neupućeni mogu smatrati ogromnim, ali svima onima koji se iole razumeju u Dakar, znaju da je to za jednog privatnika odličan rezultat.
– Za razliku od prethodinih godina kada sam dobijao razne kazne, ove sam prošao sa samo 5 minuta kazne i to zbog toga toga što jedno jutro nisam poneo putnu listu. Što se tiče konkurencije, bila je jaka, kao nikada do sada. Mnogo dobrih takmičara, koji su prošle godine završili u prvih 50 ostavio sam iza sebe, to govorim da bih se hvalio sa činjenicama, da neko ne pomisli da pričam neosnovano. Kasnio sam ukupno nešto malo više od 11 sati, što je mnogo manje u odnosu na prethodne godine, kada je to bilo po 17 i više sati. Mislim da sam šesti ili sedmi od privatnika, jer su sve ostale bolje pozicije u plasmnau rezervisane za fabričke vozače – pojašnjava Sagmajster.
Želja za pobedom ili što boljim plasmanom na svakom od 14 takmičarkih dana, krasi svakog učesnika, kako veterane, tako i one koji voze prvi put. Solidarnost je ipak na prvom mestu, jer podsećanja radi Dakar se vozi po bespuću, daleko od ljudskih naseobina, tako da kada ste u nevolji, bez pomoći kolega ste u problemu, dok ne dođe organizator.
– Činjenica je da sada imam mnogo više iskustva, koje više vredi nego sve ostalo, što se može dobiti od fabričkih timova, da kojim slučajem vozim za njih. Za bolji plasman nedostaje mi još jedno 10 % gasa i jedno 10 kilograma manje telesne težine, tako mislim, ali ponavljam, jako sam ponosan na sebe što sam završio. Navigaciju sam usvršio, a u prilog tvrdnji govore i činjenice da sam na trenutke i predvodio kolege, koji bi mi na cilju posle svega i čestitali. Dine zahvaljujući iskustvu sa Svetskog kupa u Emiratima, odrađujem rutinski, tako da za mene skoro više da nema tajni na Dakaru. Ponavljam još malo da odvrnem gas i „skinem“ koji kilogram, da bi me KTM(Kratkotrajni turistički motor) lakše podnosio, i eto osnova za još bolji rezultat – kroz smeh je prokometarisao, uvek spreman za šalu gigant iz Subotice.
Od ranog jutra kada napusti kamp, pa tokom veznih deonica, a kasnije i na specijalnim brzinskim ispitima, motociklista je konstantno sam, prepušten sebi i svojim mislima.
– Totalno sam po ceo dan sam. Na televiziji to možda i ne izgleda tako strašno tokom pregleda, kada posmatrate iz sobe zavaljeni u fotelju. Ali, kada si sam u onolikom prostranstvu to je druga priča. Ogroman prostor, prosto proguta pojedinica. Onda naiđete na jedan ili dva traga, posle toga vidite 17 i više tragova, kuda krenuti, koji je pravi. U jednom trenutku bude vam potpuno dosadno,onda počnem da pevam, da pričam sam sa sobom, da se ubeđujem, kuražim i ko zna šta sve ne radim. Kada bi neko to sve mogao da čuje, verujem da bi pomislio da nisam normalan. No, ovaj sport i nije za normalne, već samo za ozbiljne zaluđenike, spremne da izdrže svakojake napore…
VRATIO DUG ATAKMI I ANDIMA
Pored uspeha zbog dolaska do ciljen rampe, Sagmajster ima još jednu razlog da bude ponosan i srećan.
– Vratio sam dug Atakami i Andima za prošlu godinu. Stalno govorim i svima ponavljam, možda sam i dosadan, ali to nije važno, važno je samo da motor izdrži. Ja nisam problem, imam još snage na pretek, jer sam se stvarno dobro spremio zahvaljujući kondicionom treneru. Ali, sam stalno razmišljao samo o motoru. Kada mi se pre dva dana ugasio u sred pustinje, mislio sam da će srce da me okine. Međutim, sam Bog ga je upalio, bio je uz mene i došao sam do cilja. Motor je izdržao, ja sam završio bez povreda i ponavljam još jednom ovo je velika stvar.
izvor: www.plumrace.com
