Mazda ima velike planove kada je o budućim motorima reč, a njen novi koncept uključuje sisteme bez goriva.
Naravno, ovo zvuči previše dobro da bi bilo istinito, ali čini se da je energija uložena u razvoj rotacionih motora konačno rezultirala svojevrsnim probojom. Kolaju priče da će Mazdina nova tehnologija u perspektivi nadmašiti vodonične sisteme i izbaciti elektromobile iz igre.
Kako je Mazda postigla dotični proboj u oblasti rotacionih motora?
Mazda Motor Corporation je vodeća na planu tehnologije rotacionih motora od 1967., kada je postala prva koja ga je koristila u modelu Mazda Cosmo Sport. Kod ovakve vrste motora, trouglasti rotor se okreće u prstenastom otvoru, uvlačeći gorivo i vazduh u motor, a zatim ga kompresujući u svrhu iskorišćenja pogonske snage.
Još od tih ranih dana, Mazda je tražila načine da profitira na činjenici što je jedini masovni proizvođač Wankel motora, kao i da u isto vreme poboljša aspekte po pitanju performansi, kao što su ekonomičnost, snaga, izdržljivost i prečišćavanje izduvnih gasova.
Mazda nastavlja proizvodnju rotacionih motora nakon 11 godina pauze
Godine 2012., japanska marka je obustavila masovnu proizvonju popularnih „Wankel“ motora, nakon RX-8, da bi priču nastavila 2023. Dvanaesti Mazdin model s rotacionim motorom je MX-30 e-SkyActiv R-EV, koji je trenutno u prodaji u Evropi i Japanu. Japanska kompanija želi da se ponovo čvrsto bazira ne tehnologiji rotacionih motora, a s tim u vezi, Ičiro Hirose je rekao sledeće: „U istoriji Mazde, rotacioni motor predstavlja poseban simbol našeg „izazivačkog duha“. Duboko smo zahvalni svima onima koji su do sada podržavali rotacione motore i sa zadovoljstvom najavljujemo ponovno rođenje organizacije koja ih razvija, jer reč je o soluciji koju su voleli kupci širom sveta.“
Rotacioni motori bez goriva su na putu, zahvaljujući Mazdi
Dok je veći deo automobilskog sveta u potrazi za rešenjima koja podrazumevaju vodonik i baterije, Mazda je odabrala drugačiju rutu, koja uključuje Wankel motore.
Vodonični sistemi moraju da se izbore s brojnim preprekama kao što su ograničena infrastruktura za dopunu, visoki troškovi proizvodnje i nedostatak energije. Električni automobili ipak vrše izvestan negativan uticaj na životnu sredinu a i resursi od kojih se proizvode baterije su ograničeni. Međutim, Mazdin novi rotacioni motor zaobilazi sva ova ograničenja, i to na način što se oslanja na kvantnu fiziku, revolucionarnu tehnologiju i napredne materijale.
Motor koji ne zahteva gorivo
Motore na vodonik, čije se funkcionisanje zasniva na hemijskim reakcijama, potrebno je napuniti gorivom, dok se elektromotori oslanjaju na litijum-jonske baterije. Ovo su dva faktora koja imaju negativne posledice u pogledu životne sredine i resursa. Međutim, Mazdina tehnologija rotacionih motora zaobilazi ove probleme tako što ne mora da se puni gorivom niti da se snabdeva električnom energijom.
Mazdin tim se kune da njegov motor može da proizvede 1.000 puta više energije od električnog pogona ili vodoničnog sistema. Plan je da se rotacioni motori koriste kao generatori za punjenje ugrađenih baterija, što takođe odgovara svim kriterijumima održivosti.
Budućnost transporta i sistema emisije bez ugljenika
Nije teško uvideti kako bi sistem vozila bez goriva mogao da ima ogroman uticaj na razvoj održivog transporta i automobilske industrije. Jedna od prednosti bila bi smanjena zavisnost od litijuma i nafte, što je ogroman pozitivan ekološki faktor. U stvari, potražnja za litijumom i naftom mogla bi se u potpunosti iskoreniti, što nije nemoguće.
Tu je i faktor troškova, jer su rotacioni motori jeftiniji za proizvodnju. Nakon početnih troškova razvoja i navođenja ljudi da usvoje novu tehnologiju, verovatno je da će ova vrsta vozila vremenom postati jeftinija, kako potražnja za manje održivim resursima bude opadala.
Globalno tržište bi moralo da se pomeri, kako se prilagodilo promenama u okviru automobilske industrije, što znači da bi eksperimenti i istraživanja drugih oblika energije, kao što su vodonik i električna energija, bili usporeni. Ovo bi logično usporilo i proizvodnju ovih vozila, dok bi u isto vreme bila razmatrana nova tehnologija.
Kompanije koje kontrolišu naftu osetile bi značajan globalni uticaj kako potražnja opada, što bi imalo drastičan efekat na ekonomiju. Ipak, prednost ovog fenomena bi bilo povećanje fokusa na obnovljivu energiju i budućnost bez ugljenika.
Za sada, japanska tehnologija bez goriva izgleda održivije nego što se može zamisliti. Ostaje da se vidi da li kompanije koje vode trku u oblasti električne energije i vodonika vide Mazdinu tehnologiju kao validnu pretnju ili ne.
