Tempomat, grejanje sedišta, aluminijumska karoserija, menjanje stepena prenosa za tren oka…
Ovo su samo neki primeri sistema koje danas uzimamo zdravo za gotovo. Nekada davno, ove karakteristike su bile revolucionarne inovacije, pomerajući granice automobilske tehnologije. Naravno, pristigle su s izvesnim modelima.
Svaka inovacija ima priču o svom poreklu, svaka uključuje onaj eureka momenat u kome se ideja oblikovala i zauvek promenila automobilski pejzaž. Krećemo na putovanje kroz istoriju, izdvojivši deset modela koji su bili ispred svog vremena, demonstrirajući pionirski duh svojih kreatora i vršeći trajni uticaj na automobile koje danas vozimo.
Range Rover Classic (1970.) – prvobitni luksuzni SUV
Pre Range Rovera, SUV-ovi su bili robusna vozila dizajnirana isključivo s terenskim sposobnostima na umu, tako da se na udobnost obraćalo vrlo malo pažnje. Međutim, Range Rover Classic je sve promenio kao rodonačelnik luksuznog SUV segmenta. Njegov inovativni dizajn i nova namena, ukazali su na to šta bi jedan SUV mogao da bude, utirući put za luksuzne i ujedno sposobne modele koje vidimo na današnjim putevima.
Ipak, nije se radilo samo o komforu. Classic može da se pohvali permanentnim pogonom na sve točkove, kako bi se obezbedilo adekvatno prianjanje na putu i van njega. Takođe je imao ogibljenje sa spiralnim oprugama za udobnu vožnju po asfaltiranim površinama, u suprotnosti s rešenjima u vidu lisnatih opruga, koje su bile uobičajene u SUV-ovima tog vremena.
Pokazalo se da se terenci mogu poboljšati, proširujući svoju privlačnost izvan upotrebe na farmi i neasfaltiranih puteva, privlačeći na taj način novu publiku. Pored toga, s obzirom na to da je bio SUV, Range Rover se mogao pohvaliti boljim prostorom i višom vozačkom pozicijom u odnosu na sve ostalo što je postojalo u luksuznom segmentu.
DeLorean DMC-12 (1981.) – vizionar od nerđajućeg čelika
Zauvek ovekovečen filmskim serijalom „Povratak u budućnost“, DeLorean DMC-12 je bio automobil koji je uspešno uradio jednu stvar: izdvojio se iz gomile. U komercijalnom smislu nije bio spektakularan, ali je njegov jedinstveni dizajn nešto na šta se pažnja obraća i dan danas. Ovaj DeLorean je odmah skrenuo pažnju, sa svojom kultnom karoserijom od nerđajućeg čelika, vratima u vidu „galebovih krila“ i motorom postavljenim pozadi.
Naravno, bio je prilično spor, ali njegova karoserija od nerđajućeg čelika bila je revolucionarna, jer je bila otporna na koroziju, što je bila mnogo bolja alternativa u odnosu na veliku većinu automobila tog doba. Vrata su bila bez sumnje izuzetno „kul“, a pružala su i praktičnu prednost na uskim parking mestima. Mada Peugeot-Renault-Volvo (PRV) V6 motor nije bio posebno snažan, pripomogao je uravnoteženom rasporedu mase po osovinama.
Volkswagen Phaeton (2002.) – potcenjena demonstracija luksuza
Ferdinand Pih, tadašnji predsednik VW grupacije, zamislio je svojevremeno Volkswagen koji bi mogao da izazove etablirane titane iz luksuznog segmenta u vidu Mercedesa i BMW-a. Rezultat se ogledao u Phaetonu, tehnološki naprednoj, luksuznoj limuzini, koja je prkosila očekivanjima koja obično imate kada bacite pogled na VW značku, jer je Phaeton nosio prilično „papreniju“ cenovnu etiketu.
Jedan od Pihovih ciljeva bio je da osigura da automobil može satima da održava brzinu od 300 km/h pri temperaturi od 50 stepeni Celzijusa, dok je u kabini temperatura 22 stepena. Ovaj izuzetan cilj, zajedno s ostalih devet neotkrivenih, navodno je naveo mnoge inženjere da napuste projekat, smatrajući prepreke nepremostivim.
Ipak, Phaeton se pojavio kao tehnološko čudo. Njegov napredni sistem kontrole klime, koji sadrži uređaj za izvlačenje vlage u cilju sprečavanja zamagljivanja prozora, bio je samo jedan od primera njegovih visokotehnoloških karakteristika. Ispod haube, Phaeton je nudio niz snažnih motora, uključujući i V12, koji su mogi da pokreću automobil do brzina iznad 322 km/h.
McLaren F1 (1991.) – neosporni kralj hiperautomobila
Ne postoji rasprava o automobilskim inovacijama koja može da izostavi McLarenovu legendu. F1 je bio toliko uticajan, da je njegov dizajner, Gordon Marej, kreirao duhovnog naslednika decenijama kasnije – GMA T.50.
Međutim, koliko je tačno F1 bio ispred svog vremena? Pažnja posvećena detaljima ogleda se u svakom aspektu ovog automobila, od monokoka od ugljeničnih vlakana inspirisanog Formulom 1, do centralne pozicije vozača. Motorni prostor je obložen zlatnom folijom u cilju boljeg nošenja s visokom temperaturom. Brzinski rekord od 386 km/h koji je F1 držao, bio je nepobediv sve do 2005., kada je Bugatti Veyron dostigao 430 km/h.
BMW i8 (2014.) – „plug-in“ hibridni pionir
Bentley Continental, Mercedes-AMG C63 i Porsche 911 imaju nešto zajedničko, jer su svi kultni modeli nedavno usvojili elektrifikaciju. Ipak, BMW i8 je model koji je u igru uveo koncept „plug-in“ hibridnog sportskog automobila još 2014. Ispod atraktivne spoljašnjosti krio se iznenađujuće nekonvencionalan pogonski sklop. U njegovom srcu nalazio se 1,5-litarski trocilindarski turbomotor, pravo iz Minija. U ovom slučaju bio je uparen s elektromotorom, isporučujući ukupno 374 ks.
Ovaj jedinstveni hibridni sistem je ponudio performanse i gorivnu efikasnost u isto vreme, demonstrirajući potencijal elektrifikacije u segmentu sportskih automobila. U to vreme, to svakako nije bila norma, ali proizvođači idu njegovim stopama od tada. Dakle, sa sigurnošću možemo reći da je i8 bio ispred svog vremena.
Tesla Model S (2012.) – električni revolucionar
Bez dileme, ovaj automobil je promenio pravila igre u automobilskoj industriji. Ne radi se tu samo o tehnologiji, mada je ona impresivna, već način na koji je transformisala tržište automobila. Pre Modela S, električna vozila su često posmatrana kao proizvodi iz specifične niše, neobične alternative za ekološki osvešćene.
Tesla je razbio ta predubeđenja 2012. Zahvaljujući manjem broju pokretnih delova u poređenju sa SUS modelima, mogao se pohvaliti i prostranim kabinskim prostorom, a mogućnost ažuriranja softvera putem „etra“ konstantno je poboljšavala mogućnosti automobila. Štaviše, Teslina Supercharger mreža pomogla je da se reši zabrinutost vezana za domet, čineći putovanja na velike udaljenosti održivijom opcijom za vlasnike električnih vozila. U godinama koje slede, Tesla je nastavio da gradi performanse Modela S, s verzijama pored kojih superautomobili izgledaju sporo na planu pravolinijskog ubrzanja.
Audi Quattro (1980.) – kult pogona na sve točkove
Audi Quattro nije samo promenio reli trke, on je doneo pravu revoluciju u automobilsku industriju. Pre dolaska Quattra 1980., pogon na zadnje točkove je bio norma u reliju. Audijev sistem pogona na sva četiri točka obezbedio je prianjanje i kontrolu kojima drugi automobili nisu mogli da pariraju, omogućavajući Quattru da dominira u reli etapama i promeni pravila igre. Ovaj tehnološki napredak ne samo da je transformisao auto-moto sport, već je izvršio dubok uticaj na razvoj sistema pogona na sve točkove za serijske automobile.
Njegov petocilindarski motor s turbopunjačem pružao je dovoljno snage, a kultni kutijasti dizajn postao je sinonim za uspeh u reliju. Dominacija Quattra jasno je demonstrirala prednosti performansi pogona na sva četiri točka, inspirišući druge proizvođače da razviju sopstvene sisteme. Danas je pogon na sva četiri točka uobičajena karakteristika kada je reč o performantnim automobilima i SUV modelima.
Mercedes-Benz S klase W116 (1972.) – pojam bezbednosti
Ovaj štutgartski model je dugo bio sinonim za „automobilski luksuz“. Sa svakom generacijom u igru su ulazile napredne tehnologije i dizajn koji su oblikovali automobilsku industriju kakvu danas poznajemo. Svaka S klasa je na neki način pomerala granice, ali W116, lansiran 1972., ističe se kao najinovativniji svog vremena.
Ova generacija S klase bila je prvi serijski automobil s ABS-om, sistemom koji sprečava blokiranje točkova tokom kočenja, poboljšavajući na taj način kontrolu vozača nad vozilom i smanjujući zaustavni put. Ovo je nešto što je sada standardna karakteristika gotovo svih modernih automobila. Pored toga, W116 je doneo i neke druge stvari u cilju bolje bezbednosti putnika, kao što su zone gužvanja i ojačana putnički odeljak. Međutim, W116 nije bio jedina inovativna S klasa, jer su i druge generacije bile prvi nosioci sistema koje danas koristimo u svojim automobilima, poput vazdušnih jastuka i elektronske kontrole stabilnosti.
Honda NSX (1990.) – svakodnevni superautomobil
Tokom devedesetih, superautomobile su karakterisale dve stvari: sirova snaga i činjenica da su bili nemogući za civilizovanu vožnju. NSX je međutim, ponudio drugačiji pristup, kombinujući performanse superautomobila sa svakodnevnom upotrebljivošću. Pored toga, bio je lagan, zahvaljujući aluminijumskoj konstrukciji, po prvi put primenjenoj u jednom serijskom automobilu.
Dok je Ferrari 348 imao masu od oko 1.360 kilograma a Porsche 911 Turbo preko 1.450, NSX je bio težak ispod 1.270 kilograma. Ova prednost je doprinela njegovoj izuzetnoj agilnosti i odzivu. Srednje postavljeni V6 motor, razvijen uz doprinos Ajrtona Sene tokom Hondinog partnerstva s McLarenom, zvučao je dobro i još bolje se pokazao.
Za razliku od mnogih superautomobila svoje ere, NSX je takođe bio izuzetno udoban i lak za vožnju, zahvaljujući dobro podešenom ogibljenju i komandama lakim za korišćenje. Ova kombinacija performansi i praktičnosti postavila je novi standard u segmentu superautomobila, dokazujući da oni mogu biti u isto vreme i zabavni i udobni. Spajanje performansi s komforom značilo je da je Honda NSX redefinisala svet superautomobila.
Citroen DS (1955.) – „inovacije i udobnost“ su mu drugo ime
Citroen DS je više od samog automobila, on je simbol francuske automobilske genijalnosti. Tvrdnja Džejmsa Meja da „bilo koji automobil koji vozite nešto duguje DS-u“, dovoljno govori o njegovom uticaju. Predstavljen na Salonu automobila u Parizu 1955., DS, kod nas poznat kao „ajkula“, odmah je svoje savremenike učinio zastarelim, pronašavši čak 12.000 novih vlasnika već prvog dana.
Citroenovi inženjeri su težili aerodinamičkoj izvrsnosti, kreirajući oblik suze, koji je bio i lep i funkcionalan u isto vreme. Međutim, DS je bio više od samo lepog lica. Bio je to prvi serijski automobil s disk kočnicama, što je karakteristika koju danas uzimamo zdravo za gotovo. Koristio je aluminijum i plastiku za panele karoserije, što je bio pionirski poduhvat na planu lake konstrukcije. Fokus je takođe bio na bezbednosti, s funkcijama kao što su zone gužvanja, zaštita od prevrtanja i sklopivi stub upravljača.
Ipak, najpoznatija inovacija DS-a ogledala se u hidropneumatskom ogibljenju, koje je tradicionalne opruge zamenilo sferama napunjenim azotom. Ovaj sistem je pružao izvanredno uglađenu vožnju, bez premca čak i po današnjim standardima, obezbedivši automatsko samonivelisanje i promenljivi klirens. Citroen DS je zaista u potpunosti zaslužio mesto na ovoj listi.
