Riselshajm. Nova Opel Astra, koja će svoju svetsku premijeru doživeti na IAA Međunarodnom Salonu automobila u Frankfurtu (otvoren za posetioce od 12. do 22. septembra), pridružila se legendarnim modelima Opel Calibra i Insignia kao najaerodinamičniji automobil koji je nemački proizvođač ikada napravio.
Sa koeficijentom otpora vazduha od 0,26 za Astru hečbek kao i Sports Tourer karavan, novi kompaktni Opel našao se među najaerodinamičnijim automobilima u svojoj klasi. Otpor vazduha ima veliki uticaj na potrošnju goriva, aerodinamička efikasnost je zato ključna za smanjenje emisije CO2.
Kao kralj aerodinamike, Opel Calibra je nosila krunu skoro 30 godina. Sa koeficijentom otpora vazduha od 0,26 Cd, ovaj elegantan i gladak kupe ne krije tajnu svog talenta prevare vetra; ali isti koeficijent otpora vazduha koji je ostvarila nova Astra je postignut optimizacijom detalja koje golo oko ne primećuje tako lako. Aktuelni model, koji je imao svetsku premijeru na IAA Salonu 2015. i koji je bio izabran za Evropski automobil godine, već ima nizak koeficijent otpora vazduha od 0,29. Kada se došlo do razvoja nove Astre, inženjeri u Riselshajmu su odbili da leže na lovorikama. Umesto toga su sebi postavili ambiciozan novi cilj – aerodinamiku koja je vodeća u klasi kako za hečbek tako i za Sports Tourer varijantu kompaktnog bestselera.
Koristeći vazdušni tunel Univerziteta u Štutgartu kojim upravlja Razvojni Institut za automobilski inženjering i motore vozila, razvojni tim se fokusirao na optimizaciju već odlične aerodinamike aktuelne Astre za novi model.
Automobil proizvodi između 40 i 50 procenata svog ukupnog otpora vazduha u i oko podvozja, točkova i lukova točkova. Opelovi inženjeri su zbog toga svoju pažnju posvetili ovim delovima vozila. Takođe su formirali specijalnu višenamensku radnu grupu za razvoj nove aktivne maske hladnjaka.
Aktivna maska hladnjaka nove Astre još više unapređuje efikasnost u potrošnji goriva zatvarajući gornji i donji deo maske hladnjaka. Kombinacijom termalnih, električnih i aerodinamičkih razmatranja, inteligentne kontrolne strategije mogu otvaranjem i zatvaranjem gornjih i donjih delova maske hladnjaka – čak i nezavisno jedna od druge – da omoguće vrlo efikasnu vožnju u raznim uslovima. Na primer, smanjenje otpora vazduha za deset procenata rezultira u manjoj potrošnji goriva za oko dva procenta po novom evropskom ciklusu vožnje (NEDC), ili do pet procenata pri brzini od 130 km/h.
Smanjenje otpora vazduha koje je ostvareno samo zatvaranjem aktivne maske hladnjaka dovodi do niže emisije CO2 za do 2,0 g/km.
Aktivna maska hladnjaka: Termalni ali i aerodinamički benefiti
Aktivna maska hladnjaka takođe pruža termalne prednosti tako što odlaže hlađenje motora nakon gašenja, ili tako što ubrzava zagrevanje motora nakon starta pri niskim temperaturama, što posebno tokom zime nudi značajne benefite u potrošnji goriva i komforu grejanja kabine.
Pored prividne jednostavnosti i logike ovog rešenja, aktivna maska hladnjaka predstavlja značajan izazov za dizajnere i inženjere: oni moraju da uzmu u obzir mnoge faktore, ne samo stil, ukupan izgled i zaštitu pešaka, već isto tako i kategorije osiguranja, različite kombinacije motora i menjača, njihov sistem termičkog upravljanja i potrebe hlađenja.
Unapređenja podvozja za bolji protok vazduha obuhvataju poklopac ispod motora i menjača, panele na prednjem delu poda, povećan toplotni štitnik rezervoara za gorivo koji ima funkciju i vazdušnog deflektora, smanjenu visinu za do 10 mm u zavisnosti od varijante modela, kao i aerodinamički oblikovana ramena zadnje osovine.
Ukupno, aerodinamička optimizacija nove Astre čuva 4,5 g CO2 po kilometru prema WLTP ciklusu. U kontekstu sve strožih CO2 standarda, ovo je vrlo važna ušteda: od 2021. godine, u Evropskoj uniji će biti primenjen cilj emisije CO2 od 95 grama po kilometru za nove automobile1.
IAA zvezda iz 1989: Svetska premijera za Opel Calibru, šampiona aerodinamike
Nova Astra ima svetsku premijeru na IAA Salonu tačno trideset godina nakon Calibre. Posle starta proizvodnje 1990., kupe sa dvoje vrata iz Riselshajma je vladao deset godina kao najaerodinamičniji produkcijski automobil na svetu, sa koeficijentom otpora vazduha od samo 0,26. Calibra je vladala zahvaljujući dugačkom, niskom profilu i mnoštvom aerodinamičkih podešavanja kao što su optimalna visina prednjeg spojlera i unutrašnje suženje zadnjeg dela. Lajsne između prednjih i zadnjih točkova još više smanjuju otpor usmeravajući protok vazduha.
Opel Calibra bila je najuspešniji sportski kupe 1990-ih, sa više od 238.600 proizvedenih jedinica između 1989. i 1997. Calibra je bila dostupna sa ukupno pet nivoa snage motora, od dvolitarske pogonske jedinice sa 85kW (115 ks) pa do turbo punjenog agregata sa 150kW (204 ks). Vrhunac karijere modela Calibra u auto-moto sportu bila je pobeda u Međunarodnom šampionatu turing automobila 1996.
PR saopštenje – Opel
