U izveštaju Evropske komisije pominje se „utaja“ od strane kompanije koja u vlasništvu ima MG.
Evropska komisija objavila je nalaze svoje devetomesečne istrage o subvencionisanju kineskih električnih automobila, pružajući uvid u to kako je izračunala tarife i dokaze koje je prikupila da bi podržala svoj najistaknutiji slučaj u oblasti trgovine.
Izveštaj opisuje oklevanje kineske vlade i državnog proizvođača automobila SAIC, inače vlasnika britanske marke MG, da sarađuju u istrazi komisije o tome da li kineski proizvođači električnih vozila imaju koristi od nepravedne državne podrške.
To je opravdalo nametanje najviše tarifne stope od 37,6 odsto za SAIC, dok se druge kineske kompanije, poput BYD-a i Geelyja, suočavaju s nižim carinama od 17,4, odnosno 19,9 odsto. Ovaj namet se primenjuje pored uobičajenih 10 odsto koje EU naplaćuje na uvoz.
Privremene carinske tarife stupaju na snagu 5. jula, podižući tenzije s Pekingom, koji je po običaju zapretio osvetom. Dokument će verovatno biti deo odbrane komisije u slučaju žalbe kineskih vlasti Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Obelodanjivanje nalaza
Među stavkama koje pružaju najviše informacija je analiza osnovnih tipova subvencija kineske vlade po kompanijama, koje zajedno čine osnovu dužnosti svake firme.
Uzmimo kao primer SAIC: EU procenjuje da subvencije ove kompanije iznose ukupno 34,4 odsto. To se deli na 1,38 odsto za kredite od državnih banaka, 8,27 odsto za ostale oblike finansiranja, 8,56 odsto u vidu grantova, 2,28 odsto za podsticaje prodaje električnih vozila, 0,67 odsto za jeftino zemljište i 13,24 odsto za baterije niskih cena.
Subvencije u istim kategorijama iznose ukupno 15,1 odsto za BYD, odnosno 19,72 odsto za Geely.
SAIC je rekao da je Evropska komisija pogrešno izračunala nivo tarife, kao i da je previdela neke od informacija i kontraargumenata koje je kompanija dostavila tokom istrage. Istraga komisije takođe je uključivala komercijalno osetljive informacije, kao što je formula baterije, saopštio je SAIC.
Kineska vlada se takođe žalila da je komisija tokom istrage tražila neviđenu količinu detaljnih informacija. Međutim, ovo evropsko telo navodi niz opsežnih argmenata u okviru kojih je Peking ili odbio da sarađuje ili nije pružio osnovne informacije, uključujući broj elektromobila registrovanih u Kini, ili registracija po brendu, modelu i lokaciji.
„Malo je verovatno da kineska vlada nema informacije o broju baterijski pogonjenih vozila registrovanih u Kini tokom datog perioda“, navodi se u izveštaju.
SAIC-ova „utaja“
Takođe se detaljno navodi utaja od strane SAIC-a, koji je saopštio da ne može da pruži tražene informacije.
Kineske finansijske institucije koje pozajmljuju novac SAIC-u, BYD-u i Geelyju, „nisu dale bilo kakvu procenu kreditne sposobnosti“, tako da je komisija sprovela sopstvenu istragu, navodi se u izveštaju.
Sva tri proizvođača automobila imaju vrhunski „AAA“ kreditni rejting, dobijen od kineskih državnih agencija koje se bave rangiranjem, a viši rejting donosi niže kamatne stope.
Međutim, zbog problematičnih oblasti kao što je njihov visoki odnos duga prema kapitalu, kao i korišćenje kredita za otplatu duga, komisija je utvrdila da njihov ukupni finansijski rejting odgovara „B“ rangiranju. Investitori smatraju obveznice s ocenom „B“ kao visokorizične.
Čvrsta kontrola kineske vlade nad svojim proizvođačima automobila ih sprečava da „deluju kao racionalni tržišni operateri koji žele da maksimizuju profit i zapravo ih primorava da deluju kao produžena ruka vlade“, navodi se u izveštaju.
„Pretnja materijalne povrede“ nad evropskim proizvođačima automobila „jasno je predvidiva i neizbežna“, zaključuje se u izveštaju.
Subvencije koje su date kineskim proizvođačima automobila, utvrdila je komisija, imale su oblik jeftinih kredita, jeftinog zemljišta i direktnih podsticaja za prodaju električnih vozila. Takođe su dobili pomoć oko troškova vezanih za baterije, koje su kao što je poznato najskuplja komponenta električnih automobila.
SAIC i Geely imaju pristup baterijama za „manje od adekvatne naknade“, i dok BYD proizvodi sopstvene baterije, ujedno ima pristup subvencionisanim materijalima za njihovu proizvodnju, pre svega litijumu.
