Zapravo, stvari su do te mere loše da bi ruska automobilska industrija mogla da zatraži podršku vlasti da bi opstala.
Prodaja novih automobila u Rusiji pada u ambis. Podaci Asocijacije evropskih poslova (AEB), pokazuju da je u martu plasman pao za vrtoglavih 45 odsto u poređenju s istim mesecom prošle godine.
U ovoj zemlji, proizvođači automobila su prošlog meseca prodali samo 83.000 vozila. Kvartalni rezultati su slabiji za 26 odsto (254.000 jedinica).
Po AEB-u, lobirajućoj grupi stranih investitora u Rusiji, ovo je treći najgori rezultat u toj zemlji u poslednjih 10 godina. Prodaja je u martu 2022. pala za 59 odsto, mesec dana nakon početka invazije na Ukrajinu, odnosno 36 odsto početkom 2015., tokom finansijske krize u Rusiji.
Međutim, sve zvuči prilično mračno ovoga puta. Aleksej Kalicev, predsednik Komiteta proizvođača automobila AEB-a, rekao je da „nastavak aktuelnog trenda može dovesti do krize u industriji, koja će zahtevati hitnu intervenciju države“.
Po Kalicevu, kupci veruju da će se „neke od kompanije koje su napustile zemlju vratiti na rusko tržište“, što se ne dešava i za efekat ima „povećavanje obima odložene potražnje, što bi u budućnosti moglo da dovede do rasta“. Međutim, ako se ovaj trend nastavi, ruska automobilska industrija ne može da preživi.
Mnogi globalni proizvođači automobila izašli su s ruskog tržišta ili su prekinuli svoje poslovanje u ovoj zemlji nakon napada na Ukrajinu. Ford, BMW, Lamborghini, Toyota, Mercedes-Benz i drugi, preduzeli su niz poteza da se distanciraju od Rusije, uključujući plaćanje otpremnina radnicima, prodaju imovine i okončavanje proizvodnje. Sankcije takođe pogađaju domaće automobilsko tržište, što stavlja dodatni finansijski pritisak na kompanije.
