Volkswagen, najveći evropski automobilski proizvođač automobila, nalazi se u ozbiljnoj krizi, za koju kaže da zahteva zatvaranje fabrika i otpuštanja. Započeli su razgovori o spasavanju nemačkog giganta, a pitanje koje se nameće je da li su političari to mogli da spreče?
Nemački izraz „Zeitenwende“, koji u doslovnom prevodu znači „promena vremena“, trenutno se prilično često koristi u nemačkoj politici.
Prvi ga je upotrebio kancelar ove zemlje, Olaf Šolc, u nastojanju da se pozabavi novim zahtevima na planu spoljne i odbrambene politike, koji su se nametnuli nakon ruskog napada na Ukrajinu. Pored toga, termin je iskorišćen da opiše ogromne promene unutar nemačke ekonomije, što pre svega uključuje automobilsku industriju, odnosno prelazak na električni prevoz.
Najveći evropski proizvođač putničkih vozila, Volkswagen, i problemi koje trenutno ima, predstavljaju odličan primer dotičnih promena.
U svojoj najnovijoj analizi automobilske industrije, konsultantska kuća PricewaterhouseCoopers (PwC), ukazuje na to da se tržišni zamah očigledno pomera u korist električnih vozila. PwC predviđa da će se broj elektromobila na putevima povećati tokom narednih godina. Tržišni analitičari sa sedištem u Frankfurtu, takođe su identifikovali koji su to modeli trenutno uspešni a koji ne. Iz nemačke perspektive, rezultati su otrežnjujući: Tesla Model Y je daleko najprodavaniji elektromobil na glavnim međunarodnim tržištima – Evropi, Kini i SAD, dok VW-ovi prilično zaostaju, mada VW ima sjajne proizvode u svojoj ponudi, poput OVOG.
Zatvaranje Audijeve fabrike kao predznak
Frenk Švope, stručnjak za automobilsku industriju na Univerzitetu primenjenih nauka za mala i srednja preduzeća u Hanoveru, smatra da je slab prodor VW-a na tržište jedan od glavnih razloga trenutnih poteškoća. Švope je za DW rekao da je slabija prodaja VW-a takođe posledica „poremećaja izazvanog elektromobilnošću i novoj konkurenciji iz Kine“.
Volkswagen je takođe okrivio poremećaj na tržištu za pad zarade kompanije, koja je zabeležila pad neto dobiti u trećem kvartalu 2024. za skoro 64 odsto u poređenju s istim kvartalom pre godinu dana. Prema izveštajima nemačkih poslovnih novina Handelsblatt, VW sada želi da uštedi, i to posebno na račun plata zaposlenih. Smanjenje plata od 10 odsto donelo bi uštedu od 800 miliona evra, što je deo cilja kompanije, koji podrazumeva štednju od četiri milijarde evropskih novčanica. Prema radničkom savetu VW-a, nemački gigant planira da zatvori tri fabrike i ukine desetine hiljada radnih mesta, o čemu smo već pisali.
Arne Majsvinkl, član odbora VW-a odgovoran za ljudske resurse, predstavio je plan nakon razgovora s predstavnicima radnika, koji takođe uključuje revidirani sistem bonusa. „Otvoreni smo za svaku diskusiju kako bismo postigli naše finansijske ciljeve“, rekao je od pred pripadnicima sedme sile u Volfsburgu.
VW-ova premijum marka, Audi, već odlučno povlači poteze, planirajući da potpuno obustavi proizvodnju električnih vozila u fabrici u Briselu do kraja februara. Oko 3.000 radnika Audija moglo bi ostati bez posla, rekao je u utorak predstavnik sindikata novinskoj agenciji AFP.
Od 2019., nemački proizvođači automobila otpustili su oko 46.000 zaposlenih. Predsednica Nemačke asocijacije automobilske industrije, Hildegard Miler, upozorava da bi moglo biti još gore, i da će prelazak na električne automobile koštati nemačku automobilsku industriju dodatnih 140.000 radnih mesta u narednoj deceniji. „Transformisanje naše industrije je monumentalan zadatak“, rekla je ona za novinsku agenciju Rojters ove nedelje, dodajući: „Od ključnog je značaja da politički okvir podržava i prati ovu transformaciju.“
Radnici Audijeve fabrike u Briselu obećali su da će se odupreti zatvaranju, a i zaposleni VW-a najavljuju borbu.
Političko mešanje je problematično
Volkswagen je osnovan 1938. godine kao državni proizvođač automobila. Čak i nakon poraza nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, kompanija je samo delimično privatizovana. Nemačka pokrajina Donja Saksonija, gde je sedište VW-a, i dalje poseduje značajan udeo i zauzima mesto u nadzornom odboru.
Zbog toga Štefan Vajl, premijer Donje Saksonije, zahteva „alternativna rešenja“ za velike rezove, kako bi „razvio rešenja zasnovana na konsenzusu“. Politika, izjavio je on ranije u toku ove nedelje, takođe mora da odradi svoj deo posla, pozivajući na podsticaje za kupovinu električnih vozila i ublažavanje standarda vezanih za emisiju gasova u EU floti, koji postavljaju ograničenja u pogledu količine emisije ugljen-dioksida, koju mogu da ispuste vozila proizvođača automobila iz EU.
Vajl pokušava da izbalansira svoju nadzornu ulogu u VW-u s javnim interesom za svoju pokrajinu. Međutim, Suda David-Vilp, direktorka berlinske kancelarije Maršalovog fonda za Nemačku, tvrdi da politika predstavlja ozbiljan problem za nemačke kompanije. David-Vilp je za DW rekla da su trenutne ekonomske poteškoće Nemačke rezultat nevoljnosti uzastopnih vladajućih garnitura da se pozabave bolnim ali neophodnim reformama.
„Godine pod kancelarkom Angelom Merkel bile su prilično ugodne za Nemačku, dok je zemlja bila dovoljno bogata da se nosi s pandemijom Covida-19. Međutim, s obzirom na porast populista, etablirane stranke žele da se Nemci osećaju ekonomski bezbedno, kako ne bi bili pokolebani od strane stranaka koje žele da izazovu strah kod ljudi“, objasnila je David-Vilp.
Situaciju u VW-u trenutno pogoršava i nedosledan stav nacionalne vlade u Berlinu, o tome kako da podrži uvođenje električnih vozila. Vajl je pozivao na ponovno uvođenje državnih subvencija za kupovinu električnih vozila, ali vladajuća koalicija kancelara Šolca i dalje odbija da uvaži taj poziv. Da podsetimo, odustala je od davanja povlastica usred budžetskih ograničenja uvedenih krajem 2023.
Švope potvrđuje da ovo predstavlja problem za VW, navodeći da su teškoće u kojima je kompanija prouzrokovane i „pogrešnim koracima VW-ovog menadžmenta, kao i „cik-cak“ politici savezne vlade.
Simbol industrijskog propadanja Nemačke?
Hans-Verner Zin, nemački ekonomista i bivši predsednik Ifo instituta za nemačka istraživanja, kaže da je pad VW-a deo mnogo većeg problema koji pogađa nemačku industriju.
„Deindustrijalizacija nije pitanje budućnosti, to je trenutno pitanje, sada i ovde“, rekao je on na ekonomskoj konferenciji u septembru. „Volkswagen je samo rana žrtva. VW je žrtva elektromobilnosti, zabrane prodaje vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem od strane EU i visokih troškova vezanih za energiju u Nemačkoj.“
„Prognoze vezane za VW su svakako indikativne kada je reč o široj krizi u nemačkoj industriji“, rekla je za DW Franciska Palmas, ekspert za nemačku ekonomiju u Capital Economicsu u Londonu. U julu je industrijska proizvodnja bila gotovo 10 odsto ispod nivoa na kojem je bila početkom 2023. Sada je u šestogodišnjem opadajućem trendu.
„Volkswagen se zalagao za uspeh nemačke privrede u poslednjih 90 godina“, kaže glavni ekonomista Commerzbanke Karsten Brzeski. Međutim, to više nije slučaj, jer VW, pratkično ne svojom krivicom, postaje simbol mnogih briga koje muče one koji rade u nemačkoj ekonomiji.
„Problemi VW-a bi trebalo da budu poslednji poziv za buđenje nemačkih političara“, tvrdi Brzeski, „da ponovo učine zemlju privlačnijom kroz investicije i reforme.“
Izvor: DW
Foto: Fabian Bimmer/REUTERS
