Napredni sistemi vozačke asistencije (ADAS) postali su norma u današnje vreme, a neke stavke su čak obavezne da bi se dobile vrhunske ocene na „kreš“ testovima.
Međutim, nova studija koju je sprovela Američka automobilska asocijacija (AAA), pokazuje da sistemi znaju da se ponašaju nepredvidivo u nekim od najopasnijih situacija u saobraćaju, što zapravo pogoršava stvari, umesto da bezbednost bude podignuta na viši nivo.
Većina novih vozila u današnje vreme dolazi bar sa sistemom automatskog kočenja u slučaju krajnje nužde, koji ima zadatak da pomogne vozačima u izvesnim situacijama. Mnogi proizvođači automobila reklamiraju automatizovanu vožnju kao sledeću najbolju stvar, koristeći različite sisteme automatizacije u najnaprednijim i najprestižnijim modelima. Oni bi trebalo vozačima da pruže spokoj, ili im bar pomognu u nekim opasnim momentima. Ipak, test AAA pokazao je da sve to može da izostane.
Da bismo razumeli kako ovi sistemi evoluiraju, AAA s vremena na vreme testira različita vozila brojnih proizvođača. Nedavno, ova asocijacija je zaokružila treću rundu testova koristeći Subaru Forester (2021.), Tesla Model 3 (2020.) i Hyundai Santa Fe (2021.). Svi modeli su opremljeni nivoom 2 poluautonomne vožnje. Cilj testiranja je bio da se utvrdi kako se ovi sistemi snalaze kada se susretnu sa sporim vozilom u svojoj traci (automobilom, motociklom ili biciklom), odnosno kako reaguju u odnosu na dolazeće vozilo koje „zaluta“ u njihovu traku.
Prva runda testova se završila obećavajućim rezultatima, s tim što su svi testirani automobili bili u stanju da uspore i izbegnu sporo vozilo koje se nalazilo ispred njih. S druge strane, nijedno vozilo nije bilo sposobno da izbegne čeoni sudar s dolazećim vozilom u svojoj traci, a rezultat je bio isti tokom 15 pokušaja. Ispitivanje odrađeno na zatvorenoj stazi, takođe je pokazalo da sistemi automatizovane vožnje nisu uspeli da izbegnu sudar s biciklom u pet od 15 pokušaja, što je 33 odsto.
„Mada može biti ohrabrujuće što ovi sistemi uspešno detektuju vozila koja se sporo kreću, kao i bicikliste u svojoj traci, neuspeh u uočavanju bicikla koji preseca put ili dolazećeg vozila je alarmantan“, rekao je Greg Brenon, direktor sektora za automobilski inženjering u AAA. „Čeoni sudar je najsmrtonosniji, a ovi sistemi moraju biti optimizovani za situacije u kojima mogu najviše biti od pomoći.“
Činjenica da ovi sistemi vozačke asistencije rade svoj posao, a zatim vas „ubodu u leđa“ u najopasnijim situacijama, doprinosi nepoverenju ljudi u njih. Po AAA, 85 odsto anketiranih osoba ima strah ili je nesigurno u vezi s tehnologijom autonomne vožnje, a taj procenat je praktično nepromenjen u poslednjih nekoliko godina. U slučaju da voze decu ili drage osobe, 85 odsto upitanika se izjasnilo da ne bi bili spokojni da u tom slučaju koriste autonomno vozilo.
Nalazi AAA pokazuju do koje mere je važno da pažnja vozača bude u svakom momentu usmerena na put, kao i da on bude angažovan u obavljanju vožnje. Pružanje previše poverenja sistemima automatizovane vožnje može doći s katastrofalnim posledicama, što su mnogi udesi i potvrdili. Nekoliko organizacija, uključujući AAA, zalaže se za direktne sisteme monitoringa bazirane na tehnologiji kamera, koji bi bili integrisani u aktivne sisteme vozačke asistencije. Ovo je neophodno da bi se izbeglo odvraćanje pažnje tokom vožnje, kada osoba za volanom ustupa previše kontrole sistemima vozila.
Izvor: AAA
Active Driving Assistance System Performance – B-Roll_1 (1).mp4 from AAA Public Affairs on Vimeo.
