Vozili smo novu generaciju Škode Superb na domaćem terenu, od Praga do Karlovih Vari, kao i na okolnim brdskim putevima, i to u karoserijskoj varijanti koja više nije dostupna kod Volkswagen Passata.
Poslednjih nekoliko meseci, imali smo veoma lepa druženja s novim Škodinim modelima. Najpre smo u Španiji vozili Kodiaq, zatim Octaviju od Beča do Mikulova, a sada i perjanicu u liftbek izdanju.
Dakle, za razliku od Passata, Škoda je zadržala u ponudi i karavan i limuzinu, što su zaista lepe vesti, jer su u mejnstrim segmentu u potpunosti zavladali krosoveri.
Što se Superba tiče, nije iznenađujuće što je frontalni deo identičan kao kod karavana, ali se stvari značajno menjaju od srednjeg do zadnjeg dela vozila. Škoda je elegantne linije sjedinila s funkcionalnim detaljima, modifikujući zadnji prepust, što je poboljšalo stabilnost i smanjilo koeficijent otpora vazduha, koji iznosi tek 0,23.
Kada je o enterijeru reč, iza volana mesto pronalazi digitalna instrumentacija poput one u Kodiaqu, a u sredini dominira 13-inčni ekran info-zabavnog sistema. Jednu od glavnih inovacija predstavljaju Smart Dials komande u vidu rotacionih birača, koji ne samo što se mogu okretati, već se pritiskom na njih menja funkcija koja se kontroliše. Ovo rešenje možda iziskuje malo vremena na navikavanje, ali kada njime ovladate, stvari postaju mnogo lakše.
Po običaju, pozadi ima obilje prostora posebno u visini kolena, tako da su i kolege visine dva metra mogle komotno da se smeste. Mada karavan slovi kao praktičniji, liftbek ga na ovom planu prati u stopu, posebno kada u obzir uzmemo prtljažnik zapremine 645 litara.
Što se pogonskih sklopova tiče, u ponudi su tri benzinca, dva dizelaša i jedan „plug-in“ hibrid. Sem potonjeg, kod svih ostalih je u igri blago hibridna tehnologija. Osnovni 1.5 TSI isporučuje 150 ks, dok dvolitarska jedinica snagu podiže na 204 konja. Snažniji 2.0 TSI od 265 ks, koji je ujedno jedini benzinac dostupan s pogonom na sve točkove, ovoga puta nismo imali prilike da isprobamo. „Plug-in“ hibrid, koji će uslediti nešto kasnije, kombinuje 1,5-litarski benzinac i elektromotor, generišući ukupno 204 ks, uz mogućnost vožnje na čisto električni pogon od preko 100 kilometara. Za naše tržište su svakako najinteresantniji dvolitarski dizelaši, od 150 i 193 ks. Svi motori sem ulaznog upareni su sa sedmostepenim DSG menjačima.
Vozili smo nekoliko modela, u najvećoj meri 1.5 TSI sa 150 ks i 2.0 TDI identične snage. Oba sklopa pružaju ono što je većini vozača potrebno, a to su solidne performanse i niska potrošnja. Naravno, dizelašu dajemo izvesnu prednost zbog višeg maksimalnog obrtnog momenta.
Tamo gde Superb blista je vožnja na auto-putu. Kada se brzina stabilizuje, do izražaja dolaze sjajna izolacija i aerodinamičnost, što u prevodu znači da je u kabinskom prostoru intruzija šumova i vibracija minimalna. Tome je zaslužna i takozvana DCC Pro šasija s dvoventilskom tehnologijom, koja odvojeno reguliše faze odskoka i sabijanja.
Novi Superb je krajnje komforan u vožnji, samouvereno apsorbujući najveći deo neravnina i rupa na putu. Kažemo najveći, jer naplaci od 19 cola nisu baš u ljubavi s dubljim i većim rupama.
Bez dileme, perjanica češke marke će svojim evolutivnim dizajnom, unapređenim pogonskim sklopovima i praktičnošću podignutom na viši nivo, definitivno ne samo zadržati visoke pozicije koje ima u Srbiji, već će ih dodatno pojačati.
S lica mesta i opširnije, uskoro pogledajte u emisiji Auto Moto Show.
Pavle Barta
