Inicijalni testovi pokazuju značajno skraćivanje zaustavnog puta, s tim što su još veće implikacije vezane za ono što je istinski fascinantno u čitavoj priči.
Kada legende udruže snage, mogućnosti izgledaju beskrajne. Upravo je takav slučaj s Bremboom i Michelinom, liderima u svojim oblastima, koji se sada udružuju kako bi automobilima pružili superiornije usporavanje i zaustavljanje, ali i nešto više od toga.
Saradnja se vrti oko Bremboovog novog Sensify kočnog sistema, koji je sam po sebi posebno zanimljiv. Ranije smo imali „by wire“ kočnice, gde pedala kočnice u suštini šalje signal elektronskom pojačivaču, koji distribuira hidrauličku tečnost do čeljusti kao u slučaju konvencionalnog, hidrauličkog sistema. Sensify je malo drugačiji.
Ovaj sistem koristi papučicu kočnice radi slanja signala kontrolnoj jedinici, ali od te tačke je sila kočnica promenljiva na svakom točku ponaosob. Postoje dva načina da se to postigne; jedan je hidraulički, gde svaka pojedinačna kočnica ima svoj glavni cilindar koji pokreće elektromotor koji prima signale od upravljačke jedinice kočnice; drugi je s elektromotorima u samim čeljustima, koji aktiviraju pločice bez prisustva ikakve tečnosti. U teoriji, mogu se kombinovati oba tipa, primera radi hidraulično kočenje za prednje, odnosno „suvo“ za zadnje točkove.
Michelin pomaže da se sve to podigne na viši nivo. Podaci iz njegovog softvera se integrišu s informacijama koje Sensify prikuplja da bi stvorio veoma precizne procene prianjanja pneumatika u realnom vremenu.
„Ono što radimo je da u realnom vremenu možemo da identifikujemo na osnovu podataka koje pruža Sensify.., četiri ključna parametra guma“, kaže Serž Lafon, šef Michelinovog poslovanja kao proizvođača originalnih komponenti. „Opterećenje pneumatika, nivo istrošenosti, pritisak i temperatura. S ta četiri parametra možemo identifikovati i izračunati koeficijent prianjanja guma, koji je ključan za svaki kočni sistem.“
U suštini, Sensify može optimizovati pritisak kočnice u svakom uglu automobila, približavajući se granici prianjanja neposredno pre blokiranja točkova.
„Ono što je od suštinskog značaja za sistem je kako se ovo precizno poznavanje fizike obezbeđuje za potrebe ‘mozga’ Sensifyja gotovo istovremeno“, kaže Ignasio Alvares Tronkoso, šef istraživanja i razvoja u Brembou. „Način na koji Sensify donosi odluke čini ogromnu razliku.“
Italijanski i francuski gigant započeli su rad na simulatorima. Testiranje u stvarnom svetu počelo je na Michelinovom poligonu prošle jeseni. Do sada, jedina brojka koja je pružena je smanjenje ABS kočnog puta za do 4 metra u poređenju s automobilom sa „standardnim“ ABS sistemom. Testovi su obavljeni na automobilima s letnjim i zimskim pneumaticima, novim i pohabanim gumama, pravilno i nedovoljno naduvanim, kao i u suvim i mokrim uslovima. Testiranja su uključivala kompletna zaustavljanja pri brzinama od 34 do 138 km/h.
„U svakom trenutku primenjujete maksimalni pritisak bez blokiranja točkova“, kaže Lafon. Sistem može da kompenzuje bilo koji faktor – okruženje, habanje itd, jer uvek izračunava tačan koeficijent prianjanja za svaki pneumatik posebno.
Sensify distribuira silu kočenja tako što procenjuje sve što utiče na performanse pneumatika i kočenje, a zatim vrši podešavanja u hodu. Tronkoso nije ulazio u detalje, ali je rekao da su brzina i tačnost podataka koje ima, zahvaljujući Michelinu, promenili način na koji Brembo razvija sistem.
Ono što je još intrigantnije je šta ova vrsta podataka o pneumaticima u realnom vremenu znači za ostale sisteme automobila. Termin „softverski definisano vozilo“ je nov i prilično aktuelan, i mada su vozila verovatno donekle softverski definisana još od prvih kompjuterski kontrolisanih sistema za menadžment rada motora (ECU) iz sedamdesetih i osamdesetih, termin je koristan za razumevanje novijeg trenda u svetu automobila.
Veliki deo hardvera automobila kontroliše softver i sve više vidimo sisteme u vozilima koji međusobno komuniciraju na sofisticiraniji način. Ne radi se samo u više ECU jedinica koje rade paralelno. Sensify se na taj način u potpunosti uklapa u ovaj svet.
„Kada smo osmislili Sensify, očigledno smo razmišljali o velikom trendu softverski definisanih vozila i pobrinuli se da naša elektronska arhitektura bude kompatibilna s različitim evolucijama koje vidimo“, kaže Tronkoso.
Iz perspektive dinamike vozila, cilj je maksimizovati prianjanje pneumatika u svim scenarijima. Sensify, uz pomoć Michelina, to čini u slučajevima kočenja, ali podaci koje generiše o nivou prianjanja guma imaju ogromne implikacije na druge sisteme vozila.
Svi ovi sistemi se oslanjaju na virtuelne modele, a gume su jedna od najtežih stvari za rekonstrukciju u digitalnom svetu. Michelin je, kao što možete očekivati, jedan od najboljih u svemu ovome, a dodavanje informacija u realnom vrfemenu iz inteligentnog kočnog sistema to samo poboljšava.
Razmislimo o tome kako će ti podaci uticati na adaptivno ili aktivno ogibljenje, elektronski kontrolisane diferencijale, aktivnu aerodinamiku i pogonske sisteme. Ova saradnja između Bremboa i Michelina uticaće na više od pukog zaustavljanje vozila. Takođe će uticati na smer Michelinovog i Bremboovog (a verovatno i svog ostalog) hardvera.
Ipak, ovo partnerstvo i sistemi koje je iznedrilo, još uvek su u svojim ranim danima.
„Mi smo na početku ove saradnje“, kaže Tronkoso. Sensify bi trebalo da se pojavi na tržištu u serijskom automobilu 2026., ali ni Brembo ni Michelin ne kažu da li će rezultati ove saradnje uticati na najranije iteracije Sensifyja. Međutim, i jedni i drugi su jasni da je cilj da tehnologija uđe u serijsku proizvodnju.
Ono što ova saradnja obećava zaista bi moglo da bude od ogromnog značaja. Nadamo se da će uspeti.
