Širom sveta je aktuelna trka u pronalaženju goriva ili izvora energije budućnosti.
Rešenje mora biti nešto što je lako i jednostavno za proizvodnju, ali i jeftino i ekološki podobno, sposobno da pokreće sve, od kopnenih vozila do aviona.
U nekim krugovima, kao što je poznato, vodonik se smatra savršenim gorivom. Bio je aktuelan izvesno vreme kao potencijalni izvor energije za automobilsku industriju, a kao takvog ga još uvek istražuju neki proizvođači vozila. Sada pokreće maštu ljudi i u drugim transportnim sektorima, uključujući avijaciju.
Prosto, vodonik ima potencijal da promeni naš svet, pod uslovom da prevaziđemo teškoće vezane za njegovu proizvodnju u dovoljno velikim količinama i distribuciju tamo gde je potrebno. Mogao bi jeftino da se proizvodi, njegovo sagorevanje je ekološki podobno jer su jedini nusproizvodi toplota i voda, a jednako je efikasan kao bilo koje drugo gorivo.
Postoji nekoliko kompanija u vazduhoplovnom sektoru koje vodonik posmatraju kao stvar iz snova. Evropski gigant Airbus, jedna je od njih. Zapravo, Francuzi su aktivno u potrazi za energijom vodonika, pa čak planiraju da lansiraju čisto električni komercijalni avion s pogonom na gorivne ćelije već sledeće decenije.
Radovi na preteči ove letelice započeli su još 2020., kada je Airbus najavio projekat pod nazivom ZEROe. Tokom Airbus samita 2025., održanom prošle nedelje, kompanija se ponovo posvetila projektu i obavestila pripadnike sedme sile kako projekat napreduje.
ZEROe je uskotrupni avion pokretan propelerima. Ima ih ukupno četiri, po dva na svakom krilu, a svaki pokreću elektrmotori koji mogu da generišu dva megavata snage. Svaki od četiri motora je podržan sistemom gorivnih ćelija, koje vodonik i kiseonik (koji se izvlače iz dva rezervoara) pretvaraju u električnu energiju putem elektrohemijske reakcije.
Doduše, prototip još uvek ne postoji, ali je rad na njemu prilično uznapredovao. Nakon što se obavezao na projekat 2020., Airbus je isprobao ukupno četiri dizajna letelice, gde su sve bile pogonjene vodonikom, ali se na kraju odlučio za onaj s gorivnim ćelijama, odustajući, za sada, od bilo kakve namere da ide na turbomlazne, turboprop ili kombinovane ideje, koje su takođe bile u razmatranju.
Gorivna ćelija je izabrana delimično iz razloga što postoje velike šanse da isporuči neophodnu gustinu snage za potrebe komercijalnog aviona. Pored toga, takav sistem bi mogao da se koristi kontinuirano, sve dok ima dovoljno goriva u rezervoarima, a može se povezati i s drugim, sličnim sistemima, da bi se stvorili svežnjevi gorivnih ćelija, te na taj način otvorila vrata skalabilnosti.
Ova solucija je konstantno na iskušenju tokom proteklih nekoliko godina. Još 2023., primera radi, Airbus je demonstrirao vodonični pogonski sklop od 1,2 MW, a godinu dana kasnije izvršio je testiranje integrisanih gorivnih ćelija, elektromotora, transmisije, invertera i izmenjivača toplote.
Iako bi sve gore navedeno moglo zvučati kao da smo blizu proboja, izazovi s kojima se Airbus suočava u okviru plasiranja aviona na vodonik na tržište, i dalje su ogromni. Prvo, kompanija kaže da trenutno ne postoje gorivne ćelije dovoljno velike da napajaju avion bez preterivanja po pitanju mase.
Da bi ovo rešio, Airbus je odlučio da napravi sopstvene gorivne ćelije udruživanjem s ElringKlingerom, koji je isporučio automobile u okviru zajedničkog poduhvata pod imenom Aerostack. Vodonični pogonski sistem od 1,2 MW, proizvod je ove saradnje.
Još jedan veliki problem kada je reč o široko rasprostranjenom prihvatanju vodonika kao goriva za vazduhoplovstvo ima veze s njegovom proizvodnjom, rukovanjem i distribucijom. Baš kao što se dogodilo u automobilskoj industriji, gde je nedostatak stanica za dopunu vodonikom (i nedostatak interesovanja za njihovu izgradnju) na neki način ubio ideju, isto bi se moglo desiti i ovde.
Da bi to izbegao, Airbus pokušava sve da oduševi vodonikom, tako da je ovaj evropski proizvođač aviona pokrenuo nešto što se zove „Airbus vodonična čvorišta na aerodromima“, poduhvat koji ima za cilj da „promoviše ekspanziju globalnog vodoničnog ekosistema, kako bi se osiguralo da može da podrži letove na vodonik“. Kao deo ovog napora, Airbus radi na stvaranju mreže za skladištenje i distribuciju vodonika.
Programu su se već pridružile stotine avio-kompanija, aerodroma, industrijskih igrača, snabdevača energijom i stručnjaka za ovu tehnologiju. Već je uključeno 200 aerodroma, ali i avio-kompanija poput Delta Air Linesa, Scandinavian Airlinesa, EasyJeta, Wizz Aira, Iberije, Air Nostruma, Air New Zealanda, ANA-e i Korean Aira.
Airbus kaže da će nastaviti da istražuje ZEROe i potrebnu infrastrukturu u narednim godinama, kao i da planira integrisano zemaljsko testiranje tehnologije koja će ga podržavati, pre 2027. Ispitivanje će se obaviti u objektu za testiranje sistema električnih aviona u Minhenu.
Još uvek nije utvrđen datum kada će prototip aviona poleteti, ali s obzirom na činjenicu da bi trebalo da se transformiše u komercijalni avion već sledeće decenije, velike su šanse da nećemo morati da čekamo dugo.
