Ferrarijev novi hiperautomobil je pred nama.
Isporučuje gotovo 1.200 konja iz hibridnog V6 pogonskog sklopa, uz vrtoglavu cenovnu etiketu.
McLaren je upravo predstavio novi W1. Porsche će takođe skinuti veo s novog hiperautomobila za par meseci. Sada, više od 10 godina nakon lansiranja LaFerrarija, italijanski proizvođač egzotičnih automobila predstavlja novu perjanicu, pod imenom F80. Poput LaFerrarija, i ovaj ima misiju da ispiše istoriju u segmentu hiperautomobila.
Najveće vesti se tiču onoga što pogoni novajliju, a reč je o hibridnom V6. Ferrari je prepolovio svoj kultni V12 i instalirao tri elektromotora. Trolitarski motor SUS samostalno isporučuje 900 ks, a u kombinaciji s elektromotorima, najmoćniji Ferrari do sada raspolaže s 1.184 ks.
Do „stotke“ ubrzava za samo 2,15 sekundi, dok mu je za dostizanje 200 km/h potrebno 5,75 sekundi. Maksimalna brzina Ferrarija F80 iznosi 350 km/h, što znači da je za nijansu brži od McLarena W1.
V6 radne zapremine 3,0 litra je praktično isti onaj, s cilindarskim redovima pod 120 stepeni, hot-v motor iz 296 sportiste i 499P Le Man trkača. I, mada je isporučuje oko 240 konja više od 296, nije dobio na masi.
Ferrarijevi inženjeri su modifikovali tajming paljenja i ubrizgavanja goriva, povećavši pritisak u komorama za sagorevanje za 20 odsto u poređenju s 296. Osmostepena transmisija s dvostrukom spojnicom je posebno kalibrisana tako da može da se nosi s dodatnim opterećenjem, a elektropokretani turbopunjači, s elektromotorom na osovini između turbine i kompresora, praktično eliminišu turbo „rupu“. S ovim unapređenjima, V6 može da se „zavrti“ do 9.000 o/min, s tim što limiter stoji na 9.200 o/min.
Ferrari je razvio i konstruisao elektromotore unutar kuće. Prednja osovina integriše dva plus inverter i integrisani sistem za hlađenje, dok je treći elektromotor lociran pozadi. Dve prednje jedinice obezbeđuju vektorisanje obrtnog momenta i mogu da pošalju do 210 kW na zadnju osovinu putem regenerativnog kočenja.
„Sada, više od decenije nakon lansiranja LaFerrarija, Ferrari ima novu perjanicu pod imenom F80. Baš kao i u slučaju LaFerrarija, i novajlija gaji nade da će ispisati istoriju hiperautomobila.“
Zadnji elektromotor vrši tri osnovne funkcije: startuje benzinski agregat, rekuperira energiju i dodaje obrtni moment kada je to potrebno. Takođe pruža doprinos s dodatnih 80 ks ukupnoj izlaznoj snazi i može da rekuperira 70 kW energije u regenerativnoj postavci. Sva tri elektromotora su povezana s paketom litijum-jonskih baterija od 800 V, ukupnog kapaciteta 2,3 kWh, dodajući još 325 ks.
F80 koristi asimetričnu monokok šasiju, konstruisanu od ugljeničnih vlakana i kompozitnih materijala. Krov je u potpunosti napravljen od ugljeničnih vlakana, s tim što su i prednji i zadnji podram napravljeni od aluminijuma. Asimetričan dizajn šasije podrazumeva da je vozačko sedište podesivo (za razliku od fiksne pozicije u W1 i drugim monokok modelima, uključujući i LaFerrari), dok leptir vrata omogućavaju lakši ulazak i izlazak iz vozila, a pored toga izgledaju fantastično.
F80 ima tradicionalnu postavku s dva sedišta, s tim što je kokpit orijentisan ka vozaču. Ferrari ovu konfiguraciju naziva „1+“. Kontrolni panel je iskošen prema vozaču, dok njegovo sedište dolazi u vidu jarko crvene kadice, za razliku od suvozačkog, koje je fiksirano za šasiju. Ferrari je takođe kreirao novi volan za F80, s ravnijim gornjim i donjim delom, što je rešenje koje će mesto pronaći i kod drugih Ferrarijevih modela u budućnosti.
Flavio Manconi je čovek koji je nacrtao F80 u Ferrari Styling centru u Maranelu, s nekim retro detaljima, poput prednjih farova inspirisanih Daytonom i zadnjim lukovima točkova koji evociraju na F40. Donja ivica stakala je pet centimetara bliže tlu u poređenju s LaFerrarijem, dok aktivna aerodinamika pruža dve jedinstvene vizuelne atrakcije pozadi.
Naime, Ferrari je većinu aerodinamičkih rešenja preuzeo iz Formule 1, što je bilo i za očekivati. „Šiljat nos“ u kombinaciji s Ferrarijevim S-Duct potpisom, omogućava vertikalni aerodinamički pritisak od čak 460 kilograma pri brzini od 250 km/h samo na prednjem delu. S aktivnim zadnjim krilom i masivnim difuzorom od 180 centimetara, F80 proizvodi vrtoglavih 590 kilograma vertikalnog aerodinamičkog pritiska pozadi, za ukupnu vrednost od 1000 kilograma pri 250 km/h, što je otprilike identično onome što može da postigne McLaren W1.
F80 ima tri različita režima vožnje: Hybrid, Performance i Qualify. Ovaj automobil, za razliku od W1 i ostalih Ferrarijevih hibrida, nema mogućnost čisto električne vožnje, ali standardna Hybrid postavka na prioritetno mesto stavlja rekuperaciju energije i punjenje baterije, dok se u Performance režimu akcenat premešta na većoj izlaznoj snazi, s tim što se stanje napunjenosti baterije drži na oko 70 odsto. Qualify postavka, što je očekivano, oslobađa pun potencijal F80.
Ferrari je takođe uveo novu tehnologiju pod imenom „Boost Optimization“, kojoj vozači mogu pristupiti u Performance i Qualify režimima. Nakon brzog probnog kruga na vašoj omiljenoj stazi, Boost Optimization će prepoznati specifične zone u kojima može da isporuči dodatnu „vatrenu moć“, kao recimo na pravcu.
Da bi obuzdao ekstremnu brzinu na trkačkim stazama, Ferrari je sarađivao direktno s Brembom, uvodeći u igru novu CCM-R Plus tehnologiju. Napredne kočnice od ugljeničnih vlakana koriste duža vlakna koja poboljšavaju mehaničku snagu u odnosu na tradicionalna „karbonska“ rešenja za 100 odsto, u isto vreme poboljšavajući toplotnu konektivnost za 300 odsto.
Kao Purosangue, i F80 dobija sistem aktivnog ogibljenja, baziran na amortizerima s prigušnim ventilima iz Multimatica. Svaki amortizer ima elektromotor koji može da koči ili ubrzava klip, eliminišući potrebu za horizontalnim stabilizatorima i omogućavajući širi raspon eksploatacije između komforne vožnje i performantnih voznih karakteristika. Sistem ogibljenja takođe omogućava veoma stabilnu aerodinamičku platformu, što je od ključnog značaja za automobil s ekstremnim „downforceom“, kao što je ovaj.
Kupci mogu birati između dve sjajne opcije po pitanju pneumatika: Michelin Pilot Sport Cup 2 ili Pilot Sport Cup 2R, dimenzija 285/30 napred i 345/20 pozadi. Ferrari nudi i dodatnu opremu u vidu aktivnih sistema bezbednosti poput automatskog kočenja uslučaju nužde, upozorenja na izlazak iz vozne trake, automatskih dugih svetala i prepoznavanja saobraćajnih znakova.
Ferrari F80 košta 3,6 miliona evra, što ga čini najskupljim modelom iz Maranela svih vremena, odnosno dvostruko skupljim od McLarena W1. Biće sklopljeno samo 799 primeraka a proizvodnja počinje krajem 2025. i trajaće do 2027.
