Japanski naučnici napuštaju zemlju zbog boljih mogućnosti koje nude kineski univerziteti.
Kinesko ulaganje u istraživanje i razvoj predstavlja primer koji druge zemlje treba da slede, jer ono što je krajnje indikativno je da naučnici napuštaju Japan da bi izbegli restriktivna radna okruženja i nedostatak finansijskih sredstava. Da bi Japan poboljšao svoju međunarodnu istraživačku poziciju, moraće da pruži podsticaj onim radnim okruženjima koja omogućavaju naučnicima slobodu u posvećivanju njihovom poslu.
Tokom protekle dve decenije, japanski naučnici su usvojili fatalističke stavove, postali su rezignirani u pogledu svog rada i poslovično se žale na male budžete ili nedostatak vremena za odgovarajuća istraživanja. Dobar primer je slučaj u okviru kojeg se jedan japanski naučnik prisetio da je video grupu kineskih studenata čiju je pažnju okupirao profesor, koji ih je ubedio da odu u njegov istraživački centar dok su bili na sastanku u SAD u zimu 2019.
Dotični japanski naučnik je tražio posao nekoliko godina, nadajući se da će postati vanredni profesor na univerzitetu u svojoj zemlji, ali nije bilo slobodnih radnih mesta. Setivši se entuzijazma kineskog naučnika u Americi, zaposlio se kao vanredni profesor i preselio se u Kinu 2022. Tamošnji naučnici su veoma motivisani, rekao je, retko propuštajući priliku da objave istraživačke članke.
U poređenju s Japanom, kinesko društvo u većoj meri ceni nauku i instituciju akademije. Drugi naučnik kaže da je takođe indikativna upadljiva razlika u komunikaciji između japanskih i kineskih laboratorija. On je takođe prošao kroz iscrpljujuće traženje posla, preselivši se u Kinu kao poslednju preostalu mogućnost, ali je na kraju dobio pet puta veću platu nego što je zarađivao pet godina ranije u svojoj zemlji.
Japanski naučnici kažu da finansiranje nije jedini problem
Čini se da su istraživači u Kini mnogo bolje povezani s kolegama iz laboratorija, kao i sa supervizorima, u poređenju s Japanom gde kruta hijerarhija otežava socijalizaciju. Možda je društvenost u kineskim laboratorijama ono što povećava njihov učinak, više nego finansiranje.
Ovo je predlog Acušija Sunamija, predsednika Mirovne fondacije Sasakava i stručnjaka za kineski pristup nauci, koji je rekao da je institucionalni aranžman ključ. Kineske univerzitetske reforme obezbedile su značajnu diskreciju menadžmentima univerziteta. Ovo omogućava besplatno istraživanje čak i mladim naučnicima, koji imaju priliku da osvoje grantove i promocije.
Ostaje da se vidi da li će savez sa SAD i Holandijom uticati na stopu transfera između Japana i Kine.
Tokom poslednjih 20 godina, Kina i Japan su zamenili mesta u smislu prisustva u naučnoj zajednici. Kina je pretekla SAD i postala najveći izdavač istraživačkih radova na globalnom nivou. Japan je pao na 12. mesto po pitanju „Top 10“ članaka u svetu, dok je Kina na vrhu ove rang liste.
Pretpostavlja se da je pad Japana rezultat politike „selekcije i koncentracije“ koja podrazumeva ulaganje u samo nekoliko istraživačkih polja zbog ograničenih sredstava. To znači da su budžeti fokusirani na određene univerzitete, tako da je naučnicima teško da dobiju grantove. Veoma je teško dobiti stalno radno mesto, jer su državne subvencije za operativne troškove ili smanjene, ili ostavljene u neznatnim iznosima.
Podaci ministarstva obrazovanja pokazuju da je godišnji broj doktorata stečenih u Japanu dostigao vrhunac od 17.860 u fiskalnoj 2006. godini i kretao se oko 15.000 poslednjih godina. Broj doktorata stečenih u Kini naglo je porastao sa 26.506 u fiskalnoj 2005. na 65.585 u fiskalnoj 2020., što je povećanje od oko 150 odsto.
