Danas je Dacia Duster među najpopularnijim vozilima u svom segmentu. Odličan odnos uloženog i dobijenog je doprineo tome da ovaj SUV postane bestseler na mnogim tržištima.
Nedavno je lansirana treća generacija, što smo naravno ispratili, s tim što mnogi ne znaju da moderna Dacia Duster, lansirana 2010., zapravo nije prvi model dotičnog naziva.
Naime, od 1985. do 1993. u Veliku Britaniju je uvožen ARO 10 4×4, pod imenom „Dacia Duster“.
Šta je „ARO“? Kompanija zvana „Auto Romania“ (otuda skraćenica), bila je prvi rumunski proizvođač automobila (Dacia je osnovana 1966.) koji je sklapao terenska vozila. Inicijalno, proizvodili su varijacije na temu sovjetskog GAZ-69, od kojih je najpoznatiji bio M 461 iz 1964., koji se izvozio u Demokratsku Republiku Nemačku. Kako Eberhard Kitler i Mihael Dinebir pišu u knjizi „Kraftfahrzeuge der DDR“ (Motorna vozila DDR-a), proizvedeno je 4.150 jedinica od 1969. Na globalnom planu, ARO je prodao 53.000 vozila M 461 tipa i njegove derivate.
S ARO 240 modelom, na scenu je stupila nova karoserija početkom sedamdesetih, ponovo s ceradom. Zadnje ogibljenje je bilo u vidu krute osovine s uzdužnim lisnatim oprugama i iskošenim amortizerima, dok je napred rešenje bilo u vidu dvostrukih poprečnih ramena i vertikalno postavljenih amortizera. Što se drugih karakteristika šasije tiče, primenjeni su pužni prenosnik na sistemu upravljanja i doboš kočnice.
Tečnošću hlađeni, 2,5-litarski četvorocilindarski benzinac proizvodio je 75 ks i bio je opremljen karburatorom iznad usisne grane motora pod Weber licencom. Nosivost je iznosila 680 kilograma, uz masu praznog vozila od 1.520 kilograma. Maksimalna brzina je iznosila 112 km/h. Kaže se da je 4.700 vozila, od kojih je 2.000 bilo s dizel motorom, izvezeno u Demokratsku Republiku Nemačku.
ARO 24 serija je dobila „malog brata“ 1980. – ARO 10. Ovo vozilo, dugačko od 3,91 do 4,81 metar, u zavisnosti od karoserije, delilo je zajedničke komponente s Dacijom 1300, od motora do prednje osovine, a bilo je inspirisano Renault Rodeom i Citroen Meharijem.
ARO 10 se proizvodio u više karoserijskih varijanti, koristio je sedam različitih benzinskih i dizel motora, i bio je u ponudi s pogonom na dva ili četiri točka. Konačno, dolazimo do Dacije Duster.
ARO 10 se takođe prodavao u Velikoj Britaniji (gde su uvek bili otvoreni prema vozilima iz istočnog bloka) od 1985. kao Dacia Duster, a na nekim tržištima kao Dacia 10.
Naziv „Dacia“ je bio odabran, jer su Britanci već bili upoznati s Dacijom Denem, koja je bila pod licencom proizvođeni Renault 12 od 1982. Interesantna činjenica je da je u Nemačkoj ubrzo nakon toga došlo do pokušaja da se Dacia 1310 bazirana na Renaultu 12 prodaje kao ARO Familia.
Postojao je problem u jesen 1990., kada su novi uvoznici napravili prostor za treću kompaniju, da bi 1993. uvoz bio obustavljen, činilo se zauvek. Poslednji Duster prodat je u Velikoj Britaniji u septembru 1993., ali je dotično vozilo bilo dostupno u Rumuniji i drugim evropskim zemljama kao ARO 10. Njegov derivat s otvorenim krovom zvao se ARO Spartana, proizvođen od 1997.
Poslednja evolutivna faza 10-ke, proizvođena od 1999., nosila je naziv ARO 10 Super. Karakterisao ju je blago revidirani dizajn, a bila je bazirana na šasiji većeg ARO-a 24. Vozilo je bilo dostupno na mnogim izvoznim tržištima, dok se u Ujedinjenom Kraljevstvu prodavalo kao Dacia Duster do 2006., kada je ukinuto.
Kako Hagerti piše, prvobitni britanski Duster je bio povoljno cenovno pozicioniran s 4.995 funti (u poređenju s Land Roverom 90 čija je cena iznosila 8.606 funti). Međutim, kako su njegove kolege konstatovale, bio je jeftin ali u isto vreme i ružan. Kvalitet je bio katastrofalan, pouzdanost vrlo upitna, a zadovoljstvo u vožnji nije postojalo. S nepreciznim i sporim sistemom upravljanja i rudimentarnim menjačem, nije bilo mehaničke rafiniranosti. Ono što je možda još važnije, s malim točkovima od 14 inča, klirens je bio prilično nizak, što u prevodu znači da su terenske karakteristike bile problematične.
Dalje od 116 km/h nije mogao, a do 100 km/h je „ubrzavao“ za 22 sekunde.
ARO 10 se nije prodavao samo kao Dacia Duster. U Italiji je imao različite nazive. Naime, lokalna kompanija Ali Ciemme (ACM), sklapala je ARO 10 osamdesetih i prodavala ga pod licencom kao „Aro Super Ischia“ s Renaultovim benzinskim 1,4-litarskim motorom, koji je proizvodila Dacia. S 1,6-litarskim benzinskim i dizel motorima iz Volkswagena, prodavao se od 1987. do 1989. kao Aro Enduro x4.
Turbodizel je uveden krajem 1988. Prodajne brojke vezane za vozila koja su se sklapala u Italiji nisu bile najsjajnije, dostigavši 2.500 jedinica 1987., odnosno 1.800 1988. Na vozila pogonjena Volkswagenovim motorima, koja su bila sklopljena od rumunskih delova, odnosilo se 28 odsto, dok je ostatak otpadao na italijanske i nemačke. Primerci s VW-ovim agregatima su takođe bili opremljeni robusnijim diferencijalom, koji je trebalo bolje da se nosi s visokim obrtnim momentom.
Kraj kompanije ARO bio je ponižavajući. Zbog loše poslovne situacije bivše rumunske finansijske institucije Bancorex, kompanija je ušla u novčane teškoće tokom devedesetih. Ipak, nekoliko pokušaja da se privatizuje bilo je odbačeno od strane rumunske vlade.
Američki biznismen Džon Peres, rođen na Kubi, 1998. ponudio je franšizni sporazum američkim prodavcima automobila. Oko 200 dilera je platilo po 75.000 dolara za prava, što je ukuno iznosilo 15 miliona. Ova prava je u ponudu stavila kompanija pod imenom East European Imports. ARO je ponuđen kao višak vojnih vozila iz Varšavskog pakta.
Nakon što su prava na franšizu prodata, prodavci su bili pod pritiskom da šalju gotovinske čekove ili bankovne transfere da bi im bila isporučena vozila koja su se navodno nalazila u luci na Floridi. Prodavci su odbili da to urde i insistirali su na plaćanju nakon isporuke, što je na kraju dovelo do toga da firma East European Imports stavi katanac.
Septembra 2003., rumunska vlada je prodala 68,7 odsto ARO-a Cross Landeru, kompaniji koja je bila u vlasništvu Džona Peresa, za 180.000 dolara. Ugovorom je bilo predviđeno da kompanija mora da uloži dva miliona američkih dolara, što se očigledno nikada nije desilo. Umesto toga, sva ARO-ova proizvodna sredstva i oprema su rasprodati, čime je prekršen ugovor o privatizaciji. Država Rumunija je tužila Džona Peresa 2006. za falsifikovanje dokumenata u cilju preuzimanja kompanije.
Plan je io da se na tržište SAD-a uđe s ARO-om 244, kao Cross Landerom 244X, ali je finansiranje isteklo u februaru 2006. Cross Lander USA Inc. je otpustio sve zaposlene, rasprodao imovinu i prestao s radom u februaru 2006. Juna 15. 2006., fabrika ARO je podnela zahtev za bankrot, nakon čega je njena imovina prodata različitim kompanijama.
Dacia je na Salonu automobila u Ženevi 2009. oživela naziv „Duster“, predstavivši istoimeni koncept. Ono što je usledilo nam je svima poznato.
Izvor: UK.Motor1
