Carinski namet od 25 odsto na robu iz Meksika i Kanade već je na snazi, mnoge promene su uvedene a verovatno tu nije kraj.
Američki predsednik Tramp je već naložio izuzeće za proizvođače automobila kada je reč o dotičnim tarifama za Kanadu i Meksiko.
Obrativši se novinarima 5. marta, sekretarka za medije Bele kuće, Kerolin Livit, potvrdila je da je Tramp izdao mesečno izuzeće za proizvođače automobila, pod uslovom da se pridržavaju uslova trgovinskog sporazuma između SAD, Kanade i Meksika (USMCA).
Tramp je razgovarao s proizvođačima automobila i odobrio je izuzeće „na zahtev kompanija povezanih s USMCA“, koje ističe 2. aprila. Šta će se dogoditi do tada i od tada, može samo da se nagađa.
Moratorijum od 30 dana je završen. Trampova administracija je uvela carinu od 25 odsto na svu uvezenu robu iz Kanade i Meksika, što je efektivno rasturilo decenije trgovine između severnoameričkih zemalja, zbog tvrdnji da „nekontrolisana trgovina drogom“ predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost SAD.
U ovoj akciji, najgore bi mogla da bude pogođena automobilska industrija. Kako je Detroit Free Press istakao, planovi vezani za nove modele automobila uglavnom uključuju petogodišnji ciklus. To praktično onemogućava proizvođače i dobavljače da se brzo prilagode velikim promenama. Kratkoročno, to znači da će poskupeti sve što je u vezi s automobilima, što uključuje cene novih vozila, delova za polovna vozila, pa čak i auto-osiguranja, kako troškovi popravki i održavanja budu rasli.
Budući da je budućnost još uvek krajnje neizvesna, kako proizvođači automobila reaguju na nove namete? Ekipa Motor1 se u to ime obratila trojci iz Detroita – Fordu, General Motorsu i Stellantisu, da bi dobila odgovor na to kako oni vide aktuelnu situaciju. Takođe su kontaktirani Toyota, Honda, Hyundai, Volkswagen i BMW, od kojih svi imaju najmanje jedan proizvodni pogon u SAD.
General Motors i Stellantis nisu pružili preciznije odgovore, ali obe kompanije podržavaju izjavu Američkog saveta za automobilsku politiku (AAPC), koji predstavlja proizvođače iz Detroita.
„Nastavljamo da verujemo da vozila i delovi koji ispunjavaju stroge zahteve USMCA za domaći i regionalni saobraćaj, treba da budu izuzeti od povećanja tarifa“, rekao je predsednik AAPC-a, Met Blant. „Naši američki proizvođači automobila, koji su uložili milijarde u SAD da bi ispunili ove zahteve, ne bi trebalo da podrivaju svoju konkurentnost tarifama koje će povećati troškove proizvodnje vozila u Sjedinjenim Državama i blokirati ulaganja u američku radnu snagu, dok naši konkurenti izvan Severne Amerike imaju koristi od lakog pristupa našem domaćem tržištu.“
Ford nije odmah odgovorio, ali je poznat stav „plavog ovala“ u vezi s višim carinskim nametima. Generalni direktor, Džim Farli, rekao je da će tarife označiti veće cene za kupce, ali je takođe upozorio da bi one „mogle imati ogroman uticaj na našu industriju, s milijardama dolara izbrisanog profita i štetnim efektima na radna mesta u SAD, kao i na ceo sistem vrednosti u našoj industriji.“
Izvan „Motor Sitija“, Hyundai ima brojne fabrike i objekte u SAD. Nedavno, ova korejska kompanija je potvrdila svoje investicije u SAD.
„Dakle, najbolji način za nas da se izborimo s tarifama je povećanje lokalizacije“, rekao je generalni direktor Hyundai Globala, Hose Munjos. „Odlučili smo da investiramo mnogo u Ameriku kao najvažnije tržište.“
Zvanična izjava Hyundaija, međutim, nije obavezna i kada se radi o tome kako bi tarife mogle uticati na kompaniju. Vredi napomenuti da u ovom trenutku ne postoji carina od 25 odsto na robu uvezenu iz Južne Koreje.
„Skoro četiri decenije, Hyundai je bio pokretač američkog rasta i inovacija, doprinoseći radnim mestima, ekonomskoj aktivnosti i investicijama, koje su pomogle Amerikancima da napreduju. Od ulaska u Sjedinjene Države, Hyundai Motor grupacija uložila je u ovu zemlju 20,5 milijardi dolara, kreirajući i podržavajući više od 570.000 radnih mesta. Ovo uključuje i Metaplant America lokaciju u Džordžiji, koja će imati kapacitet za proizvodnju 300.000 vozila za američko tržište godišnje. Pažljivo pratimo razvoj nove politike u SAD i razmatramo različite poslovne strategije.“
BMW je odbio da konkretno komentariše situaciju, ali je ponudio sledeću izjavu: „Slobodna trgovina, koja je oduvek bila vodeći princip za BMW grupaciju, od ogromnog je značaja u celom svetu: to je jedan od najvažnijih pokretača rasta i napretka. S druge strane, tarife ometaju slobodnu trgovinu, usporavaju inovacije i pokreću negativnu spiralu. Na kraju, one su štetne za kupce, čineći proizvode skupljim i manje inovativnim.“
Honda je takođe odbila da direktno komentariše, ali je uputila Motor1 na Alijansu za automobilske inovacije (AAI), koja je odgovorila sledećom izjavom predsednika i generalnog direktora ove organizacije, Džona Bozele: „Imamo besprekornu trgovinu automobilima u Severnoj Americi više od 25 godina. Delovi, komponente i vozila redovno teku napred-nazad preko granice, više puta pre nego što postanu gotovo vozilo. Ovaj način trgovine podržava radna mesta u automobilskoj industriji Sjedinjenih Država, kao i izbor vozila i njihovu pristupačnost u Americi.
Ovo nije hipotetičko pitanje. Ove tarife za Kanadu i Meksiko uticaće na sve proizvođače automobila. Većina očekuje da će cena nekih vozila porasti za čak 25 odsto, i da će se negativan uticaj na cenu vozila i dostupnost osetiti gotovo odmah.
Proizvođači automobila, proizvođači baterija i snabdevači ulažu milijarde u američku proizvodnju i modernizaciju industrijske baze. Međutim, vredi zapamtiti sam obim industrije i veličinu ovih naprednih automobilskih proizvodnih objekata. Oni su masivni. Jednostavno, ne možete preko noći preseliti automobilsku proizvodnju i lanac snabdevanja. To je izazov i dilema: carine na automobile u Severnoj Americi mogle bi da dovedu do povećanja troškova za potrošače pre nego što se posao vrati u zemlju.
Predsednik Tramp razume važnost zdrave i globalno konkurentne automobilske industrije. On je istakao svoju posvećenost industriji i automobilskim radnicima tokom kampanje i od inauguracije. Radujemo se što ćemo raditi s administracijom na rešenjima koja postižu predsednikove ciljeve, održavaju industriju konkurentnom i u poziciji da podržimo ekonomsku i nacionalnu bezbednost zemlje u godinama koje dolaze.“
Volkswagen je imao možda najdirektniji odgovor vezan za tarife, pozivajući Trampovu administraciju da preispita akciju.
„Više od 75 godina, Volkswagen grupacija je posvećen partner u američkoj ekonomiji, ulažući milijarde u američke inovacije, podržavajući stotine hiljada vrednih radnih mesta, upravljajući više proizvodnih pogona i podstičući ogromnu mrežu dobavljača i dilera. Naše investicije protežu se na ključnu lučku i transportnu infrastrukturu, jačajući industrijski i trgovinski sistem nacije.
Snažno pozivamo američku vladu da preispita svoju odluku o uvođenju carina, što već utiče na radna mesta u Americi, ekonomski rast i porodice širom zemlje. Tarife imaju razoran uticaj na automobilsku industriju i povećavaju troškove, remete lance snabdevanja, štete američkim prodavcima i smanjuju pristupačnost vozila za potrošače.
Kao odgovor na nove tarife mi ćemo aktivirati sveobuhvatan plan za vanredne situacije, kako bismo zaštitili naše poslovanje, lance snabdevanja, prodavce i potrošače. Naš prvi korak uključuje hitne akcije vezane za osiguravanje dostupnosti vozila i delova za naše prodavce i kupce, dok procenjujemo neophodna prilagođavanja proizvodnje i uvoza. Istovremeno, istražujemo druge načine da ublažimo rizik i poboljšamo otpornost našeg lanca snabdevanja dok pokušavamo da zaštitimo što više radnih mesta.
Spremni smo da radimo s kreatorima politike na pronalaženju rešenja koja podržavaju američku industriju, uz očuvanje ekonomskih mogućnosti za radnike, preduzeća i potrošače.“
Toyota, koja ima brojne fabrike u SAD, odbila je da komentariše.
Izvor: Motor1
