Japan ulaže u vodonik, dok se SAD i Evropa drže baterija, oblasti u kojoj dominiraju Kinezi. Čini se da su Šveđani odlučili da prate prvi primer, dodatno unapređujući čitavu stvar.
O čemu se radi? Volvo Group, švedska multinacionalna kompanija, ukazuje na put ka proaktivnom razvoju rešenja koje uključuje vodonik, a koje je već testirano na putevima na komercijalnom nivou.
Ova ambiciozna vizija reflektuje veliko interesovanje Švedske za dekarbonizaciju transportnog sektora, stavljajući ovu zemlju na sam vrh napretka u oblasti zelenih tehnologija. Dok Volvo pomera granice mogućeg, Švedska dobija priznanje kao pionir u okviru ekološkog transporta.
Volvo – revolucija na planu vodoničnih gorivnih ćelija
Dakle, nijedan segment Volvo grupacije nije pasivan u razvoju i korišćenju tehnologije vodoničnih gorivnih ćelija. FCEV modeli skladište vodonik u rezervoarima i proizvode električnu energiju kroz hemijsku reakciju s kiseonikom. Ova operacija je brza i čista, a kao nusproizvod jedino što se oslobađa je vodena para. Prednosti FCEV u odnosu na BEV su vreme dopune goriva i duži domet.
Električna vozila s gorivnim ćelijama postoje unutar Volvoove ponude. Od njih se očekuje da igraju suštinsku ulogu u rešavanju problema efikasnog transporta bez fosilnih goriva, posebno u oblasti kamionskog prevoza. Ova tehnologija nije ograničena samo na drumska vozila, koristi se i u okviru terenske i pomorske primene, gde se sličan model pod nazivom HX04, zglobni tegljač, koristi u građevinarstvu i drugim sektorima.
Volvo vodonični pogonski sklopovi će redifinisati dugoprugaški transport
Švedska kompanija aktivno radi na tehnologiji gorivnih ćelija, a motori koji sagorevaju vodonik su u fazi razvoja. Ovi agregati podsećaju na standardne s unutrašnjim sagorevanjem, ali kao primarno gorivo koriste vodonik. Što se tiče teških vozila, Volvo planira testiranje vozila s H2 motorima 2026., kao i serijsku proizvodnju pre isteka ove dekade.
Čini se da jedinice koje sagorevaju vodonik nude rešenja kada je reč o smanjenju emisije ugljenika u transportnom sektoru, korišćenjem postojećih motora i povezane infrastrukture. Volvoovi motori na vodonik uključuju direktno ubrizgavanje pod visokim pritiskom (HPDI), što povećava efikasnost i izlaznu snagu, uz postizanje pouzdanosti slične dizel agregatima.
Proizvodnja zelenog vodonika: Volvoova saradnja s vladama u stvaranju održivog ekosistema
Međutim, Volvo grupacija priznaje teškoće u ostvarivanju proizvodnje i isporuke zelenog vodonika, koji je neophodan za potrebe vodonično pogonjenih automobila. To sugeriše da kompanija sarađuje s partnerima i vladama na izgradnji neophodnog ekosistema za vodonično gorivo.
Tu su uključeni i troškovi opreme i materijala za proizvodnju vodonika iz obnovljivih izvora, sistem distribucije vodonika i kodeks ponašanja za transport i skladištenje vodoničnih sistema. Štaviše, Volvo grupacija traži političku stabilnost i saradnju unutar sektora kada je u pitanju primena zelenog vodonika kao izvodljive strategije goriva u transportnoj industriji.
Kompanija takođe naglašava potrebu za uspostavljanjem markera o poreklu vodonika izdvajanjem sertifikata o poreklu, kako bi se osigurala klimatska neutralnost izvora vodonika. Pored toga, Volvo podržava deklaracije o H2-CO2, jer ove mere povećavaju transparentnost i unapređuju industrijske inovacije s niskim sadržajem ugljenika.
Sveobuhvatna strategija Švedske i Volvoa postavlja tempo za globalni održivi razvoj
U zaključku, uz pomoć primera iz Volvo grupacije i švedskog transportnog sektora, jasno je da se primena vodonika posmatra iz kompleksne perspektive, to u najboljem svetlu sa stanovišta ekoloških ciljeva. Stoga Volvo zadovoljava sve transportne potrebe koristeći vodonične gorivne ćelije i tehnologiju motora s unutrašnjim sagorevanjem.
Štaviše, utvrđeno je da je proizvodnja zelenog vodonika s fokusom na kompaniju i jačanje infrastrukture pružila svedočanstvo o indeksu sveobuhvatne strategije ovog projekta. Što su ove tehnologije primenjivije i što se više dele na tržištu, to će biti dostupnije.
