Šef Pirellijevog programa „Collezione“, objašnjava izazove prilikom kreiranja pneumatika za Ferrari Enzo i Fiat 500.
Jedan od znakova da ste postali pravi automobilski „štreber“ je da počinjete da obraćate pažnju na gume na starim automobilima. Pomalo je iritirajuće kada vidite neki starovremenski detalj na modernim gumama. To je poput anahronog detalja u filmu, koji se pojavljuje u periodu kojem ne pripada.
Zamislite radnju filma koja se dešava recimo 1965. a pojavljuje se automobil iz 1972. Nekako, ne ide. U skladu s tim, poslednjih godina se pojavio novi biznis s klasičnim automobilskim gumama.
Tu se ne radi samo o dobrom izgledu. Od samog početka, automobil se dizajnira na način da iskoristi postojeću tehnologiju guma. Pneumatik je možda i najvažniji deo vozila, jer je jedini koji ostvaruje kontakt s voznom podlogom i utiče na sve, od efikasnosti do performansi, vožnje odnosno upravljanja. Takođe je sastavni deo ogibljenja vozila i kao takav pruža informacije od ključnog značaja za odluke koje se donose tokom izrade automobila. Današnje gume su dizajnirane tako da funkcionišu u sinergiji s današnjim automobilima, ne onim iz prošlosti. Vrlo verovatno je da postoje moderni pneumatici koji odgovaraju starijim automobilima, ali sve su šanse da nisu optimizovani na pravi način za potrebe oldtajmera, što možda može da pokvari ugođaj u vožnji.
Nekoliko kompanija proizvodi nove gume za stare automobile. Michelin nudi širok asortiman, Vredestein u ponudi ima dugogodišnji Sprint Classic, dok su britanski stručnjaci iz Blockleyja specijalizovani za predratne automobile proizvedene do sredine prošlog veka. Pirelli je svoj „Collezione“ program kreirao 2020. i prodaje sve, od malih jedinica za klasični Fiat 500 do onih predviđenih za visokoperformantni Ferrari Enzo.
Ideja je, prema Emanueleu Vanzetiju, inženjeru zaduženom za „Collezione“ program, da se naprave gume koje „100 odsto poštuju originalni izgled, ali u isto vreme, koliko je god to moguće, poštuju originalne vozne karakteristike i stil vožnje“.
Pirelli Collezione spada pod okrilje sportskog odeljenja, jer se kao i trkačke, ove gume prave u relativno malim količinama, delimično ručno. Proizvode se u istim fabrikama, takođe u Turskoj i Brazilu.
Po Vanzetiju, tu postoji balans koji je prilično teško uspostaviti, jer morate da napravite gume koje izgledaju i pružaju osećaj kao na starijem automobilu, često kreirajući gumu koja objektivno nije tako dobra koliko bi mogla da bude.
„Sasvim je drugačije kada procenite pneumatik na osnovu njegovih osobina i ponašanja na automobilu“, kaže on. „Ako pogledamo samo karakteristike na testnoj platformi, ove gume možda neće raditi tako dobro, i to je razlog zašto je proizvod toliko evoluirao poslednjih decenija, a automobili su evoluirali uz gume, tako da bi bilo neefikasno ugraditi ove stare pneumatike na moderne automobile, ali bi isto tako i instaliranje modernih guma na oldtajmere moglo da pokvari vožnju i osećaj.“
Na nekin način, ovo je u suprotnosti s onim što Pirelli generalno radi. Njegov primarni cilj je da napravi sve bolje gume koje se razvijaju zajedno s današnjim automobilima, a u manjem obimu, sportsko odeljenje ima slične ciljeve. Ono pokušava da kreira stvari koje su brže i izdržljivije, ili u najmanju ruku ispunjavaju zahteve odgovarajuće trkačke serije. Međutim, s novim gumama za stare automobile, zapravo odustajete od punog potencijala po pitanju performansi u korist nečega što bolje odgovara dizajnu originalnog automobila.
U „Collezioneu“ Pirelli koristi legendarna imena i šare gazećeg sloja iz prošlosti, i dok su ove nove gume zasnovane na klasicima, one nisu puka reprodukcija. Vanzeti kaže da tim započinje posao s originalnim crtežima i informacijama iz Pirellijeve obimne arhive, što znači da ima pristup specifikacijama koje datiraju čak iz tridesetih godina, plus testiranjima automobilskih magazina. Cilj je steći što bolji uvid u originalni dizajn. Problem je što dotičnih kalupa više nema, a ako ih ima, imaju tendenciju da zarđaju i pohabaju se tokom godina, tako da nisu od koristi u proizvodnji novih guma.
Zatim je tu smeša. „Došlo je do kontinuirane evolucije u smislu koju vrstu materijala možemo a koju ne možemo da koristimo“, kaže Vanzeti. „Nemoguće je reprodukovati je 100 odsto. Čak i kada bismo znali kako to da uradimo, nemoguće je reprodukovati originalne materijale, jer su propisi o zaštiti životne sredine i bezbednosti evoluirali.“
Savremene smeše takođe mogu doneti ogromna poboljšanja na planu performansi, i budući da su ove gume namenjene starijim automobilima, nema razloga da im se ne povećaju sposobnosti. Tehnologija guma je napravila ogroman napredak tokom godina, posebno kada je reč o performansama po mokrom vremenu. Na kraju krajeva, to je stvar bezbednosti.
Postoji i određeni nivo nagađanja, jer je nemoguće tačno znati kakav je osećaj automobil pružao u svoje vreme. Vanzeti je ispričao priču o saradnji s Maseratijem na stvarnju nove verzije Cinturata P7 za Biturbo iz osamdesetih. Jedan od prvobitnih pokretača razvoja automobila još uvek je radio za Maserati, pomogavši Pirelliju da razvije novu gumu neposredno pre nego što se penzionisao. Međutim, takva vrsta neposrednog znanja, posebno o automobilima od pre pedeset i više godina je retka.
Pored pomenute saradnje s Maseratijem i Ferrarijem, Pirelli je takođe radio s Lamborghinijem na gumama za LM002 i Porscheom za razne modele, između ostalih. Zapravo, Porsche je novoj verziji kultnog Cinturata CN36 dao zvanično odobrenje pre nego što je „Collezione“ uopšte pokrenut. Neki proizvođači auotmobila traže specifične gume od Pirellija, Maserati na primer, a Vanzeti čak kaže da će odraditi izuzetno ograničene serije ili jednokratne pneumatike za muzejske eksponate. Ipak, italijanski proizvođač takođe pažnju obraća na popularne dimenzije za klasične automobile i za druge stvari koje postoje na tržištu.
U idealnom slučaju, Pirellijev tim će uraditi testiranje u stvarnom svetu sa stvarnim automobilom, a ako uđe u saradnju s proizvođačem vozila, dobiće informacije o raspodeli mase i sve detalje o podešavanju ogibljenja. Ipak, u Pirelliju ponekad moraju sami da urade kompletan posao.
Ono što je interesantno je što Vanzeti kaže da razvoj guma za novije modele poput Enza može predstavljati veći izazov od klasika. Vlasnici verovatno neće na stazi „mlatiti“ automobile iz pedesetih ili šezdesetih, ali je situacija s onim iz osamdesetih pa nadalje drugačija. U slučaju automobila kao što je Enzo, koji je i dalje izuzetno brz, mora da se uloži mnogo energije u nove gume.
Naravno, ovo je tek mali deo Pirellijevog poslovanja, ali je nešto što kompanija očigledno smatra važnim. Ove gume su skupe i zahtevaju resurse, ali idu na neke od najposebnijih automobila na svetu. Ako posedujete neki takav raritet, prirodno je da za njega želite najbolju moguću gumu.
Izvor: Motor1
